Radionica

Rat se nije zavr{io mirom ve} primirjem

[ta je slede}e?

Koordinatorka: Jadranka Mili~evi}

 

 

Skoro svaka od u~esnica ponudila je svoju ”definiciju” rata i mira.

Rat je najdrasti~niji oblik patrijarhata... to je nit koja se provla~ila u iskazima `ena. ”Rat je ubijanje i poni`avanje; to je najekstremniji vid patrijarhata”(Annelise, Danska); ” u ratu vlada princip destrukcije: ubijanje se odobrava, ~ak i pozdravlja” (Lizzi, Danska); ”Rat – to su vojnici svuda po ulicama, u kafanama... rat proizvodi na­­petost u ku}ama, uve}ava porodi~no na­silje; u ratu cveta crno tr`i{te, totalna ko­rupcija i ratno profiterstvo; u ratu se `i­vot svodi na elementarnu borbu za opstanak; to je `ivot li{en kvaliteta i dostojanstva” (Corry, Prag); ”za mene je rat mr­`nja, prekid komunikacije, eksploatacija” (Judith, SAD, trenutno `ivi u Beogradu); ”rat je strah i odsustvo duhovnosti, solidarnosti; rat je fundamentalizam” (@u`a iz Ma|arske); ”rat je pohlepa koja proi­zvo­di nacionalizam; rat je nepravda koja se odr`ava silom – sve dok bude ne­prav­de, bi}e rata” (Nata{a, Gr~ka); ”rat je iznad svega bol, mr`nja i depresija u kojoj se gubi nada i sve” (Eleonora, Kosovo); ”rat je razdvajanje i razbijanje porodica” (Lou­ise, Danska); rat – to je odsustvo prava i zakona, a to ru{i samopo{tovanje i sopstveno i svojih protivnika” (Matilde, Danska); ”rat je nedostatak komunika­cija” (Toni iz Danske, Charo iz Valencije)... Zatim je Maja iz ^e~enije svedo~ila o ratu: ”Ja sam iz ^e~enske republike, grada Gro­znog. @elim da ka`em nekoliko re~i o to­me {ta se dogodilo u ^e~eniji. Pre nekoliko godina po~eo je rat i ogromna vojna sila, Rusija, slila je tu svoju vojnu tehniku i avione i topove i artiljeriju i bombe. To je samo zato {to je ~e~enski narod hteo da `ivi nezavisno. I naravno, veliki razlog za taj rat je bogatstvo ~e~enske republike. Ve­liko prirodno bogatstvo. I po~eo je je­dan rat, jedan `estok rat, po~elo je bombardovanje civilnog stanovni{tva, po gra­do­vima i selima, artiljerija je tukla nepre­sta­no. Ruska vlast je to nazvala preuzimanjem mirovnog procesa tj. sprovo|enjem ustavnog ure|enja. Ne}u da govorim o svim u`asima koje je pre`iveo moj narod. Samo ho}u da vam ka`em, da je u tom ratu `rtvovano vi{e od 100 000 stanovnika, 90% cele teritorije, tj. infrastrukture, sta­no­va, bolnica, fabrika je razru{eno. En­gle­ski posmatra~i su uporedili grad Gro­zni sa Hiro{imom. I poslije jednog tako stra{nog rata ostale su posledice. To je naru{ena eko­logija, to su bolesti, gra­dom lutaju deca koja nemaju roditelje, ne­maju nikog. Ne mo`emo ni da ga nazo­vemo gradom, po­{to je tako razru{en. Ista situacija je i u seli-ma. Nevolja je u tome {to na{oj naciji preti to­talno uni{tenje. Po­slije ovog rata po~ela su da se ra|aju deca koja nisu normalna, sa deformitetima. Ra­|aju se deca bez no­gu, ruku, ~ak i bez gla­ve. I onda te bebe, kada se rode `ive dan-dva. Ra|a se samo 20% normalne dece, to je posledica rata”.

 

Rat je nasilje nad `enama... kad pre­stane nasilje nad `enama, presta}e rat... ”Jedan od glavnih problema `ena sa Bliskog istoka jeste ubistvo iz ~asti. To zna~i da porodica ubija `enu da bi spasla svoju ~ast. @ena ne{to uradi i tim dovede u pitanje ~ast porodice. Mo`e se desiti da je u pitanju seksualna veza, ali nekad se i odlazak u bioskop mo`e smatrati gubitkom ~asti, sve zavisi kako porodica to tuma~i; {ta je za nju ~ast. Od 1992. do sada u severnom Iraku 400 `ena su ubile njihove porodica da bi porodica spasla svoju ~ast” (Ipek, Turska). Zlo~ini po~injeni nad `enama u ime ~asti nisu specifikum neke odre|ene kulture, oni su univerzalni i, kako ka`e Kathleen Barry, ”ideal patrijarhalnih vrednosti.”

”Nasilje u porodici odraz je nasilja u dru­{tvu. Neke `ene su ubijene zbog pre­ljube. Aktivni vojnici nasiljem re{avaju problem u vojsci, vra}aju se iz rata i onda na isti na~in re{avaju probleme u porodici. @ene i deca su njihovo vlasni{tvo”. (Ara­bia, Izrael).

Rat niskog inteziteta – stanje ni rata ni mira; psiholo{ki rat koji se vodi svim mo­gu}im sredstvima – zasta{ivanjem sta­novni{tva, represijom nad Drugim, Ra­zli­~itim... prisutan je na mnogim ta~kama planete i o tome su svedo~ile brojne u~esnice razgovora. ”To je kao mir a zapravo je rat. Na Kosovu se od 1981. de{avaju stvari koje ukazuju da rat jo{ uvek traje, ali to nije kao u Bosni. Rat jo{ uvek traje ali je maskiran i to vrlo dobro. Ako ljudi `ele da vide i bolje razumeju, treba da pogledaju ispod te maske. Treba do}i tamo, razgovarati sa obi~nim ljudima, onima koji su to osetili na svojoj ko`i. To su upravo oni ljudi koji mogu da vam ka`u {ta se dogodilo, {ta treba raditi” (Nazlie, Kosovo). ”@ivela sam u Ju`noj Africi i tamo videla u`a­snu diskriminaciju i nepravdu. Naj­te­`e je suo~iti se sa tim” (@ena iz SAD `ivela u J. Africi). ”U proteklih par godina `ivim u pripremama za rat u vezi sa Ma­ke­do­nijom, Turskom i Albanijom. Gr~ka vlada vr{i veliku propagandu da ”nas svi mrze” pa i da ”mi treba da mrzimo” (Nata{a, Gr~ka). ”Poslednji vojni re`im smo imali u Turskoj 1980. godine. Rekli su da imamo levi~are i desni~are koji prave probleme i prema tome, treba ih se svih re{iti. Vojni re`im je uni{tio celokupno civilno dru­{tvo – sindikate, civilne pokrete. Onda su rekli da su desni~ari i nacionalisti njihovi prirodni saveznici. Po~eli su masovno da otvaraju verske {kole, navodno ”tako }emo sti}i do civilnog dru{tva”. Zna~i prvo su otvorili sve te {kole da bi ”re{ili” problem levice i desnice, a sada imamo problem sa fundamentalizmom. Mi se na smrt pla{imo islamskog fundamentalizma. Ja ne mogu da imam politi~ke stavove protiv njih, ali dovoljno je to {to sam `ena pa da budem ograni~ena, ka`njena, da budem u lo{em polo`aju” (Ipek, Turska).

Ovoj radionici su prisustvovale skoro sve prijateljice iz Bosne i Hercegovine. Kako same ka`u ”tu smo na{le sebe i svoju stvarnost. A na{a stvarnost je i bez rata dovoljno dramati~na”.

 

Primirje ima vi{e elemenata rata nego mira... Ipak zaklju~eno je da je primirje da­le­ko bolje od rata, jer ”otvara vi{e mo­gu­}no­sti za komunikacije”. Ali ne u svim slu­~ajevima, jer `ivot u ”odse~enim gra­do­vima – enklavama” kao {to je Gora`de izaziva dodatnu nesigurnost. ”Gora`de je bilo odse~eno od svih delova BiH. Jo{ uvek nemamo potpuno otvoren put, idemo preko Republike Srpske. Ovo je na{ prvi iz­lazak iz Bosne. Idemo 4-5 sati preko brda da ne bismo nai{li na srpski entitet” (Aziza, Gora`de)

”Oru`ani mir” se ose}a posebno u gra­­dovima podeljenim na etni~koj osno­vi, kao {to je Mostar. Grad je podeljen na isto~ni i zapadni Mostar, tako da su problemi ve}i nego u Sarajevu ili u drugim gradovima BiH. Ula`u se napori da se ujedini grad i prije deset dana uspostavljena je zajedni~ka policija zapadnog i isto~nog dijela grada. Ona patrolira cijelim Mosta­rom, ali je jo{ uvijek velika nesigurnost gra|ana, naro~ito omladine, mu{karaca koji su stariji od 18 godina. Ni `ene nisu sigurne pri prelasku iz jednog u drugi dio grada” (Sabina, Mostar).

”Za pet godina velikih tragedija i u`asa rata nismo ni u jednom trenutku osla­bile, ali danas smo se na{le pred zi­dom velikih problema. Mnoge `ene su sada invalidi, imaju mu`a invalida, a mnoge su na nesre}u ostale samohrane majke. Ka­ko sada krenuti u krug `ivotne stva­r­nosti, kada su nam uskratili normalan `ivot, {kolovanje, edukaciju i stvorili sve ove probleme. Te`ak i gorak teret ima svaka `ena. Kako obezbijediti normalnu egzistenciju, kome se obratiti za pomo}, kako na}i posao, ili nastaviti {ko­lovanje. Kako do}i do nekih informacija i sa kim podijeliti te probleme. Molbe mnogih `ena su iste ”ja bih da radim ne trebam milostinju, ali gdje da radim, {ta? Ima li neko da nam pomogne?” (Mirsada, Gora`de, Sumeja).

 

Koliko dugo mo`e da traje postratni period? ”^injenica je da sve to jako dugo traje, ima nekih pomaka, ali sve to jako dugo traje” (Sabina, Mostar). Dugotrajna oskudica iz ratnog perioda produ`ava se i u tzv. miru: ”Neko je do{ao i obi{ao Sara­je­vo, pro{ao glavnom ulicom, a glavna ulica puna ljudi, tu su i povratnici i turisti, sve je prepuno ljudi, kafane krcate, sve osvijetljeno. Onda ljudi iz inostranstva imaju uti­sak da se u Sarajevu dobro `ivi. A u stva­ri imaju fikciju normalnog `ivota. A da odete tri ulice dalje, u neku paralelnu uli­cu, recimo u onu sa simboli~nim na­zivom, Ulica branilaca grada, ve} tamo ne­ma uli~ne rasvjete, nema ni tri ~ovjeka na ulici. U manjim mjestima jo{ uvijek nema uli~ne rasvjete, nema vode, nema prozora. Ni na Ilid`i, ni na Grbavici nema javne rasvjete” (Jadranka Sarajevo).

      

Problem prognanih, raseljenih, izbe­glih lica predstavlja jedan od najte`ih i najnovijih problema.

 

Prognanici u vlastitom gradu. ”U svom si gradu a nisi u svojoj ku}i, nisi na svom poslu, nisi u svom okru`enju, vidi{ svoj stan a ne mo`e{ mu pri}i. Ne mo`e{ pre}i rijeku. To je veoma te{ka emotivna situacija. I to je vrlo komplikovano. Mi se ne uklapamo ni u jednu od poznatih psiholo{kih {ema, onih koje poznajemo iz knjiga, onih koje smo ~ule. U Mostaru su `ene prognanice u vlastitom gradu, one su raseljena lica. Prije su `ivjele u zapadnom a sada `ive u isto~nom dijelu grada” (Jadranka, Sarajevo).

      

Prognanice u svojoj zemlji: ”Dosta je ljudi iz okoline Gora`da protjerano. Iz Vi­{e­grada, Fo~e, ^ajni~a, Rogatice, Rudog. To su mjesta koja su sada pod srpskom ko­n­trolom a iz njih su protjerane osobe mu­slimanske nacionalnosti. Svi su sada smje­{teni u Gora`de” (Aziza).

      

Povratak u zemlju uni{tenu ratom je te`ak i prepun neizvjesnosti: ”Rat je pre­stao i preseljavanje ljudi se nastavlja. To su obi~no ljudi koji su u toku rata do{li u Gora`de, nemaju ni ku}e ni stana. Oni koji su ranije oti{li iz Gora`da vra}aju se iz inostranstva u svoje ku}e i ovi drugi ostaju na ulici. Nemaju od ~ega da `ive. Zato svi ho}e u Sarajevo. Misle da su neki dijelovi Sarajeva ostali prazni, kao npr. Grbavica i zato idu u Sarajevo” (Aziza).

”Kada do|u u Sarajevo da vide kakva su im prava, `ene povratnice ~esto nemaju gdje da preno}e. Nemaju novca da plate pravnu pomo}, a bez toga ne mogu do}i do rje{enja predratnog vlasni{tva. Neke od njih su uspjele da provale u svoje stanove, u kojima imaju stanarsko pravo ili vlasni{tvo i sada `ive u njima, bez WC {olje, bez stakla, bez struje, ali su ipak u svom stanu. Sada su u sudskom sporu. One su u{le u stan na isti na~in kao i nasilno useljeni u toku rata. Kada je sada{nji stanar oti{ao na odmor, one su provalile. Kao grupa koja se bavi problemima povratnica (@ene `enama), poma`emo im da do|u do donatora da kupe osnovne stvari za ku}u, itd. Treba da se podr`i ideja povratka ljudi. Ljudi su spremni da se vrate u svoje ku}e, ~ak i kada one ne postoje, kada su potpuno izgorele ili razru­{e­ne, kada su ostali samo zidovi...” (Ja­dran­ka, Sarajevo).

      

Beda, nezaposlenost, privreda opusto{ena ratom stvarnost su postratne zemlje. ”Nemamo nikakvu perspektivu za rad, ne rade nam fabrike koje su nekada radile. Imali smo tri fabrike koje su zapo{ljavale mnogo ljudi. Sada radi samo deseti dio od tih kapaciteta” (Aziza, Gora`de). ”Ima 52 godine i sada ne mo`e na}i posao. Ona je 26 godina radila kao profesor engleskog jezika. Sada se vra}a. U{la je u svoj stan, ali sada je prazan, go, nema najosnovnijih stvari. Kako pomo}i toj `eni” (Jadranka).

      

Politika me|unarodne pomo}i vi{e se rukovodi vlastitim interesima a manje po­trebama lokalnog stanovni{tva. ”Pri~a se da stra{no puno novca dolazi u BiH, ali to ne ide direktno ljudima. Sve {to je adresi­rano na vladu, sav taj novac, to se ne vidi gdje ide. Postavlja se pitanje kako se distribuira ta pomo}? Stra{no je kada zna{ da u Sarajevu postoji 126 me|unarodnih organizacija, a mi stvarno ne znamo na koji na~in one poma`u. Mi iz `enskih organizacija ~esto postavljamo pitanja: da li te organizacije postoje zbog samih sebe ili da pomognu nama? Znamo da svi ti stranci koji dolaze u na{u zemlju imaju velike plate, a za tehni~ke poslove koriste lokalno stanovni{tvo, koje radi za vi{estruko manje plate” (Jadranka). ”Ako neko mo`e da nam pomogne, molimo da to bu­de direktno grupi ”Sumeja” a ne OSCE-u, koji je kao neki ki{obran. Tamo rade stranci, koji su dobro pla~eni, a za nas ovdje ne ostane ni{ta. Nama treba neko ko ho}e direktno sa nama da sklopi ugovor. Taj novac koji je uputila ameri~ka vlada za `enske grupe ne sti`e do nas od silne birokratije.” (Mirsada, Gora`de).

Dobar deo aktivistkinja iz BIH izrazio je i druge ozbiljne zamerke donatorskim agencijama. ”Zajedni~ki problem ve}ine `enskih organizacija je problem sa prostorom. Ve}ina donatora ne `eli dati novac za po~etak rada, da grupa ima jednu kan­celariju, telefon, kompjuter, nego svi ho}e da daju novac za projekte psi­ho­lo{ke podr{ke, za neke specijalne edukacije. Oni ne}e da shvate za{to nam je potreban pro­stor za rad. @ene su se do sada snalazile kako su znale, bio je rat, sastajale su se u svo­jim ku}ama, organizovale su se kao gru­pe, stavljale na raspolaganje grupi i jedna drugoj sve {to su imale. @ene su iscrpljene i vi{e ne mogu raditi kao u vrijeme rata.” (Jadranka).

Donatorske agencije se ~esto po­na­{a­ju paternalisti~ki prema lokalnim `enskim organizacijama a to dovodi do rivaliteta me|u istim grupama: ”^esto nam ne daju priliku da neka od na{ih `ena dr`i radionicu psiholo{ke pomo}i, one misle da mi nismo obu~ene za to. Problem i me|u nama postoji, veliki broj `enskih organizacija koje me|usobno nisu po­ve­zane, niti su u ba{ dobrim me|usobnim od­nosima” (Jadranka).

 

Naravno stvarnost je druga~ija u razvijenijim zemljama u kojima je pola`aj `ene daleko bolji, ali to ne zna~i da je li{en ozbiljnih problema. ”Kada ~ujem va{, na{i problemi mi se ~ine bezna~ajnim. Me|u­tim, i u Danskoj imamo problema porodi~nog nasilja nad `enama”. ”Problem je dvostruke optere}enosti `ena: ona mora da radi u ku}i i na radnom mestu. Tako|e ima puno nezaposlenih `ena” (Marija, [pa­nija, Sevilja). ”@ene u Nema~koj previ{e rade, van ku}e i u ku}i. Moraju da budu dobre supruge, savr{ene ljubavnice, dobre majke, dobre gde god rade, svuda moraju da se doka`u” (Margarita).

      

@ene se ne mire, svuda se bune, organizuju se... ”@ivela sam u Ju`noj Africi. Bila sam sa jednom Afrikankom crnkinjom i mu­{karac belac nam je rekao” vi mo­ra­te da odete odavde zato {to je ona crna”. Morale smo da mu ka`emo ”vi ste glu­pi, to {to radite je zlo”. Posle toga se ose­}ate lo{e, ose}ate bes pa mr`nju, ali kako }e druga~ije svet da se promeni sem da ustanete i ka`ete ”vi niste u pravu, to {to ~inite je zlo” (@ena iz SAD-a).

”Mi `ene ne treba da biramo izme|u dva zla nego da imamo tre}e re{enje” (Fahrunisa, Turska). ”Da bi na neki na~in zacijelile rane, `ene ponovo `ele postati produktivni dio svoje zajednice, `ele da obnavljaju lokalnu privredu” (Sabina, Mostar). @ene ne `ele da se predstavljaju kao `rtve, ne `ele da ih drugi tako vide. One `ele da pri~aju o problemima koje imaju sad, kako ih rje{avati, `ele da uti~u na svoj `ivot” (Jadranka). ”Mi smo po~ele da radimo sa `enama `rtvama rata, mi smo spoznale tu zamku posljeratnog dru­{tva da se pre`ivljeno potiskuje, da se stva­ra mit o `enama herojima. Radimo na osvje{}ivanju `ena i stanovni{tva, na edu­ka­ciji” (Rada, Zenica). ”Pisanje je jedna vrsta terapije. Sve `ene mogu da pi{u i va­`no je da svaka `ena pi{e, nema veze da li je ona knji`evnica ili nije, jer pisanje ola­k{ava proces zaborava” (Dagmar, Ne­ma~­ka).

 

(Arabia, Izrael) ”Mnoge `ene bile su hap{ene zbog svog rada u mirovnim organizacijama i u pokretu za nezavisnost Palestine. Posle povratka iz zatvora te `e­ne nisu prihva}ene u porodici. Smatra se da su one u zatvoru zlostavljane, silova­ne. One su `rtve mira, dru{tvo ih ne prihvata posle zatvora i one svoju aktivnost skupo pla}aju. Dok je ustanak u toku `ene mogu da budu me|u vo|ama, ali kad se uspostavi mir, `ena mora da se vrati ku}i. Na po~etku su postojale i palestinske i izraelske `enske mirovne organizacije. Mi smo po~ele prve da razgovaramo o miru, onda su do{li mirovni pregovori”.

”Stra{ne stvari su se de{avale vrlo bli­zu Beograda. @ene u crnom su bile ne ret­ke, nego jedine osobe, koje su imale mo­ralne i politi~ke hrabrosti da stoje na ulici i da jasno i glasno ka`u {ta misle. Onog trenutka kada je Sarajevo bilo bombardovano @ene u crnom su imale hra­bro­sti da stanu na sred ulice i ka`u {ta se dogodilo. To mi se ~ini stra{no, da niko u gra­du od milion i po stanovnika nije reagovao i da je samo nekoliko `ena imalo hra­brosti da stane na ulicu.”  (Vanda, Beo­grad)

”Udru`enje `ena Muslimanki – Su­ne­ja po~elo je sa radom 1993. god. Na{i re­zultati su skromni ali ako smo nekome jedan dan u~inili ljep{im, a njegove ne­vo­lje lak{im, na{ trud nije bio uzaludan. U proteklom periodu radile smo na za{titi djece koja su u ratu ostala bez oba roditelja. Na na{u inicijativu uz pomo} OSCE smo realizovali obdani{ta za djecu, {kolu za igranje za djecu od 3-5 godina. Uz pomo} humanitarnih organizacija pokre­nu­le smo sekciju ru~nih radova. U bu­du}­nosti imamo dosta kvalitetnih projekata, koji }e pomo}i `enama Gora`da”. (Mir­sada, Gora`de)

”U posljednjem periodu radimo na ot­varanju trauma izazvanih ratom, jer smo svjesne da potiskivanje traume ne zna­~i i lije~enje traume. Poznato je iz nau­~nih istra`ivanja da se neizlje~ena trauma javlja 20-30 godina kasnije, pa ~ak i u no­voj, sljede}oj generaciji, mada u dru{tvu postoji trend potiskivanja i zaborava”. (Ferida, Zenica, Medica)

      

Mir nije samo odsustvo rata... ”Mir je po­{tovanje `ivota, po{tovanje sebe i dru­gih” (Judith, SAD). ”Mir je sloboda kretanja, sloboda izbora” (Corry, Prag); ”mir je prihvatanje razli~itosti, dinami~ko re{a­va­nje konflikta u demokratskom dru­{tvu”. (Annelise, Danska); ”mir zna~i po­{to­vanje tu|eg mi{ljenja, dogovaranje, zaje­dni~ko tra`enje re{enja.” (Katy, SAD): ”mir je ose}anje li~ne bezbednosti, postojanje nade” (Zuza, Ma|arska); ”mir to zna~i vra}anje sigurnosti, poverenja” (Ele­o­nora, Kosovo); ”mir je pravo na rad i pra­vo da kontroli{emo vlastiti `ivot” (Na­ta{a, Gr~ka); ”mir je pravda za sve, jednaka prava za sve etni~ke grupe” (Louise, Danska); ”mir to zna~i jednaka prava za `ene i mu{karce, pravo `ena nad vlastitim telom” (Karen, Danska); ”mir je odsustvo straha, sloboda koja ne ograni~ava slobodu drugih; mir je koegzistencija, zajedni~ki `ivot, pregovori...” (Matilda, Dan­ska).