Imamo li kostur

u ormanu?

Lezbejke me|u nama1

 

Osnovna zamisao svih na{ih radionica, pa i ove, je da se organizujemo na te­me koje su provokativne. O nekim stvarima se privatno pri~a i ogovara se, neke `e­ne su nezadovoljne, ali to nema nikakvo mesto da se o tome javno i legitimno govori. Nema razloga da se pravimo da nema problema i da svojim }utanjem sve to ~istimo pod tepih ili “punimo ormane kosturima”. Na{a osnovna ideja je bila da `ene koje nisu lezbejke ne{to ka`u o lezbejkama me|u nama. Dobro je taj “pogled spo­lja” u analizi na{ih odnosa primene i lez­bej­ke me|u nama. @ene koje nisu lezbejke treba da dobiju javno mesto da ne{to ka`u i da to ne bude kao do sada stalno pri~a u ~etiri oka. Nama se ~inilo da treba da ~ujemo {ta je problem i {ta mi mislimo kako da se na{i odnose bolje usklade. Nije nam cilj da ovde izra`avamo netrpeljivost i homofobiju ve} da poku{amo objektivno da defini{emo {ta ne valja. Pitanje ove radionice je {ta nas kod lezbejki nervira, i {ta bismo `elele da se u na{im odnosima promeni nabolje.

Postoji gomila korisnih stvari koje su lez­bejke uradile i kod nas i u svetu da izgrade feministi~ki pokret. Ono pozitivno stoji i ne pomera se, ali nama kao problem i dalje ostaje da pri~amo o problemima sa lezbejkama me|u nama.

Drugim `enama smeta najvi{e uvla­~e­nje njih u sukobe me|u lezbejkama. Neke od njih su uzrujane zbog prisustva permanentne emotivne egzaltacije, lez­bej­ke su stalno ili u “down” ili “up” fazi. Dru­gim `enama koje nemaju taj emotivni dinamizam to smeta jer to do`ivljavaju kao ometanje redovnog rada.

Od skora uo~avam pojavu lezbejki ko­je nisu feministkinje u na{im grupama. Do­{le su mla|e lezbejke koje otvoreno ni­su feministkinje ili se u najbolju ruku pra­ve da jesu. Grupe se tretiraju ne kao mesta za politi~ki rad i feministi~ku aktivnost ne­go kao “lesbian bar”, dakle mesto za pro­vod, upoznavanja, sastanke i sl, kao neka permanenta `urka.

Kao lezbejka koja radi u feministi~koj za­jednici Beograda, mogu da ka`em da ima mnogo manje konflikata u ovoj beo­gra­dskoj zajednici izme|u lezbejki i ne­le­zbejki nego na drugim mestima. Femi­ni­sti~ki ambijent je ovde plodno tlo za prevazila`enje tog konflikta, za razliku od Za­greba i Amerike gde lezbejke ne dobijaju toliko priznanja i po{tovanja, ali to je za­hvaljuju}i `enama obeju orijentacija. Tu se dobija jedno svakodnevno priznanje lez­bejki za njihov rad.

Pitam se da li mladost zaista ima uvek pravo i prioritete. U svetu je veliki pro­blem usamljenost `ena u godinama. Ja ih ovde svakodnevno sre}em barem tri. @e­ne ne ostaju u stabilnim vezama. Ne­mati novaca, harizmu, profesionalni uspeh a imati preko 50 godina i nemati stalnu partnerku, jeste ogroman socijalni i psi­hi~ki problem koji, izme|u ostalog, uk­lju~uje i stalno prisutnu mogu}nost suicida. Na Arkadiji se pri~a o comming out-u, odnosu sa roditeljima, stanu i sl,  i to su pro­blemi mladosti, ali nikada o tome kako iz­gleda `ivot `ene - lezbejke preko 50 godina ako nema{ ni stan ni kola ni partne­rku, i {ta onda da radi{.

Imam privatni problem, kako da se postavim u nekim situacijama u kojima ose­}am da ne mogu da primenjujem ste­reotipno pona{anje. Imam dugu i intenzivnu gri`u savesti zbog }utanja koje je van feminizma normalno, ali ovde je u pitanju moja dugogodi{nja drugarica koju nao~igled svih vara njena partnerka i mi sve to vidimo, }utimo i pravimo se da nas to ne interesuje. Ako je to stil pona{anja u firmama, da li je i u feministi~kim grupama i koga mi to {titimo takvim pona{anjem?

Bez obzira na deklarativan stav, bitno je {ta se misli. Ina~e i zaljubljene lezbejke i heteroseksualne `ene su podjednako ne­snosne. Nema razlike. To je za sve ostale `ivo gu{enje. Isti je nivo emocija.

Kada su moje heteroseksualne drugarice ~ule da sam u feminizmu, rekle su da sam postala lezbejka. Po meni je taj pritisak isti, da se svrsta{. Ni hetero ni lezbej­ke ne dozvoljavaju prostor biseksualcima, mora da se odlu~i{ {ta si, ne mo`e{ da bude{ izme|u. Stalno moram nekome ne­{to da obja{njavam i da se pravdam. Lez­bejke lak{e trpe hetero `ene nego bise­ksual­ke.

Ono {to sam ~esto slu{ala od hetero­seksualnih `ena da lezbejke ni{ta ne rade. One prvo kao rade, ali se ubrzo zaljube pa onda zbri{u sa novom devojkom, i onda ostave sav posao nezavr{en. Kada ja odem sa frajerom to mi niko ne zameri. I to je homofobija na delu u feminizmu.

Ja mogu da primetim da su na{e prijateljice koje su lezbejke u nekim svojim aktivnostima vrlo prilje`ne. Ali ja bih im zamerila da na neki na~in zapostavljaju feministi~ku aktivnosti i politi~ki rad. Pre­vi­{e su se zatvorile u sebe i sve manje do­laze na na{e aktivnosti @ena u crnom, sve ih je manje na na{im javnim manifestacijama. To bih ja zamerila, {to je u poslednje vreme sve je manje lezbejki. A one se predstavljaju kao `ene antiratno i pacifisti~ki orijentisane.

Lezbejke mogu da budu sunosioci izo­­lacionizma u feministi~kom pokretu, daju}i mu karakteristiku pokreta koji je “protiv mu{karaca”. Mi ne mo`emo ostati usamljene ni u feministi~kim, ni u pacifi­s­ti~kim aktivnostima. Da bi se ostvario brak izme|u homoseksualnih osoba to mo­raju da podr`e heteroseksualni ljudi i pre svega mu{karci, jer oni imaju mo}.

Nikada nisam videla neku razliku a nisam ni htela da je tra`im i vidim, iz­me­|u lezbejki i drugih `ena. Najbitnija mi je ljubav u svim odnosima me|u `enama. I kada se dvoje ljudi vole da li su istog pola ili nisu, meni to ni{ta ne zna~i.

Kod mene je stuacija tamo gde radim, a i kod ku}e, da niko ne zna moju orije­n­taciju, ali svi me osu|uju {to sam sama. Kao da sam bi}e nekog drugog reda. Kao da sa mnom ne{to nije u redu, svi su uvek protiv mene, prema meni se uvek ima od­bojan stav. Uprkos toga {to `ivim mirno i sama, ni od koga ni{ta ne tra`im i nikoga ne uznemiravam, ne mo`e{ da bude{ na miru i stalno mi se ne{to zamera.

Moja mladost i moj `ivot do ulaska u feministi~ke grupe, moja porodica, dvoje dece, sin i }erka, mu` i ja, moj identitet i ja sama, kao da nismo postojali. @ivela sam ne sa maskom, ve} sa svojim bolom i sti­dom, jer to nisam bila ja. Moj `ivot je iste­kao, tri ~etvrtine je pro{lo, sebi sam do­zvo­lila da skinem masku i svima sam rek­la da sam ja lezbejka. Ja sam bila slobodna i bojkotovana. Ja ne mogu da podnosim au­toritet. Ja probam da se savijam i savijam se koliko mogu, ali ba{ i ne mogu. Ka­da ka`em, “ja sam lezbejka”, ka`u ona je luda `ena, ali kada pi{em pesme, i onda ka­`em da sam lezbejka, to tada nije tako stra­{no, onda sam umetnica. Moj mu` s ko­jim sam se razvela odavno, dolazi besan {to ~uje pri~e da sam lezbejka i ho}e da se bije sa onima koji to ka`u.

Ja bih htela da kometari{em svoj od­nos sa lezbejkama uop{te za po~etak. Li­~no se lo{e ose}am kada je u pitanju ma ko­ja vrsta klasifikovanja. To je ne{to {to mi smeta, jer kada god su u pitanju podele, to je da se neko isklju~i, ja sam se ose}ala kao isklju~ena. @ene imaju veliku ulogu u dru{tvenim promenama. @ene su najve}i deo dru{tva koji je diskriminisan, vi{e od polovine svetskog stanovni{tva. I kada ho}emo dru{tvene promene, neophodne su `ene. One mnogo bolje razumeju me­ha­ni­zam diskriminacije jer beli mu{karci to negiraju.

Ose}am se kao strankinja jako od­govornom da lezbejke u~inim jo{ vidljivijim. To radim na jasan na~in, mada ne na agresivan ili napada~ki na~in, ali da svima ka`em {ta sam, ne ulaze}i u sukobe.

Da nije feminizma ja bih ostala uko­~e­na osoba, ne samo u lezbejstvu, ve} i u mnogim drugim stvarima. Kada sam do­{la imala sam masku nespontanosti, a fe­mi­ni­zam i lezbejke u njemu su mi pomo­gle da taj aspekt moje li~nosti, koji bi da se igra i {ali i da u`iva u nekakvim malim stva­rima, do|e do izra`aja i to je jedan va­`an doprinos mom `ivotu. Sva se upla{im kada pomislim {ta bi bilo da nije tako bilo.

Po~injem da uvi|am generacijske pro­­bleme zahvaljuju}i lezbejkama me|u n­ama. Da komuniciram samo sa hetero­sek­sualnim `enama jo{ uvek ne bih pri­me}ivala taj odnos izme|u starijih ili mla­|ih. Po~ela sam da uvi|am svoju dru­{­tvenu poziciju `ene od preko 40 godina, bez obzira na to kako se ja ose}am.

Prime}ujem da je `ivot heteroseksua­l­nih `ena mnogo manje dinami~an od `i­vota lezbejki, one ili imaju jednog partne­ra ili jure tog jednog partnera ili do`ivotno `ale za tim jednim jedinim oti{av{im, a kod nas postoji zaista ve}a frekvencija i one mo`da ose}aju da im to smeta.

Problem odnosa izme|u heteroseksualnih `ena i lezbejki ili bilo koje dve druge grupe u velikoj meri nije realan, dakle pro­blem je stvaran ali se sukob de{ava u domenu stereotipa i generali­za­cije gde vi{e ni{ta nije stvarno. Ima mnogo stvari sa kojima se susre}em samo zato {to sam lezbejka. Nemaju sve lezbejke iste probleme kao i hetero `ene. Tanka je linija po kojoj hodamo razvijaju}i na{u politiku na osnovu na{ih li~nih identiteta. Mi mo­ra­mo da prihvatimo da postoje razlike koje su zasnovane na identitetu. Lezbejke mo­ra­ju svakodnevno da se suo~avaju sa di­skriminacijom jer su lezbejke.

Ja imam specifi~nu ulogu kao politi~­ka lezbejka. U po~etku me je stra{no ne­r­vi­ralo {to sam morala da se pravdam i obja{njavam {ta sam, da li sam lezbejka ili nisam. Meni je problem da ponekada ~u­jem da ako nisi lezbejka nisi dovoljno fe­ministkinja.

Ne verujem da sam imala nekada pre­drasude ili ma kakav stav. Nemam nikakav stav prema bilo kom izboru ili bilo kojoj grupi. Priznajem da nisam dovoljno u{la u problem i da mnoge stvari ne znam. Ali mi je svejedno.

Kada vi ka`ete da vam je svejedno, i da  ne vodite ra~una da li nama to odgovara, to ba{ nije  redu. Meni je va`no da svi vide da ja nisam isto {to i drugi. Ja sam razli~ita i ako me tretira{ kao istu onda me diskrimini{e{.

Ponekada heteroseksualne `ene ne shvataju duboke potrebe da se lezbejke i lezbejstvo u~ine vidljivim. Jer je lezbejstvo jasno ne{to mnogo vi{e nego `ena koja voli `enu. Hetreroseksualne `ene ne shvataju da je na{e lezbejstvo ne{to sa ~im treba da se borimo ~itavog na{eg `ivota na svakom koraku. To je ranjivost i svest da smo mi lezbejke zajedno sa drugim u dru­{tvu koje nas odbacuje.

 

Zorica Mr{evi}