Fundamentalizam i

femicid

 

 

Uticaj pravne borbe @ena za utehu na @enske me\unarodne mre@e

  

Daleko smo odmakle tokom poslednje decenije. Kroz sve ve}u razmenu informacija me|u aktivistkinjama {irom sveta, postale smo svesne svih na{ih borbi, prioriteta i strategija. To je stalni izvor inspiracije za sve nas. Ustvari to je pro{irilo delokrug na{ih aktivnosti i aktivizma i pomoglo nam da pove`emo ono {to radimo kod ku}e sa onim {to druge `ene rade u svojim zemljama, kao i da uklopimo sve one lokalne aktivnosti u jednu op{tu `ensku perspektivu, {to mo`e voditi i zajedni~koj, me|unarodnoj akciji.

Sve smo bli`e jednom me|unarodnom, globalnom `enskom pokretu koji bi ui­grano delovao po pitanju specifi~nih ci­ljeva koji su od zna~aja za sve nas. Ako se mitsko jedinstvo svetskog `enskog pokreta raspalo tokom poslednje tri decenije, kad su se `ene me|usobno suprotstavlja­le bar na osnovu svojih ekonomskih, dru­{tvenih, rasnih, kulturnih i drugih razlika, na­{a globalna solidarnost je imala velike koristi od ove nove svesti. Mi zaista nismo sve sli~ne, niti se sla`emo ili mo`emo slo­`iti o svemu i sanjati o zajedni~kim politi­ka­ma i strategijama za sve, ali mi znamo da mo`emo promeniti ne{to u svetu kada oko odre|enih pitanja istupamo zajedni~­ki, kao me|unarodna sila, ako i kada je to potrebno. Ova konferencija je odli~an pri­mer novih potencijala globalnog `enskog pokreta.

Kada smo prvi put ~ule za akciju `e­na za utehu iz Koreje, Filipina itd. usmerenu na to da zlo~ini po~injeni nad njima tokom II svetskog rata budu ozna~eni kao zlo~ini i na dobijanje izvinjenja i obe­{te­}enja od izvr{ilaca, sve smo istog tre­nu­tka mogle shvatiti koliko je ova akcija zna~ajna za sli~ne situacije sa kojima se hvatamo u ko{tac kod ku}e. Bio je to ogroman izvor inspiracije. Trebalo bi da oda–­mo po~ast prvim `enskim organizacijama koje su zapo~ele razmenu informacija me­|u `enskim grupama i organizacijama {irom sveta, i koje su jo{ pre gotovo 30 godina bile potpuno svesne potencijala `enskih mre`a. Prva me|u tim organizacijama verovatno je bila Isis international. Danas smo ovde gde smo upravo zahvaljuju}i njihovoj nadahnutoj i dalekovidoj strategiji.

Inspirisane akcijom `ena za utehu, istovremeno smo ose}ale da bi trebalo da iz njihovog iskustva izvu~emo korist ali tako da ne moramo da ~ekamo pola veka pre zapo~injanja sudskog procesa protiv po~inilaca. Ose}ale smo potrebu za hitnom akcijom. @ene su zlostavljane i ubijane na tako mnogo mesta {irom sveta i u tako mnogo zvani~nih i nezvani~nih ratova. A tako je mnogo zvani~nih istra­`iva­~kih timova koji uporno ignori{u zlo~ine po~injene nad `enama, uprkos na{im naporima i zahtevima da se oni istra`e i be­le­`e. Nedavno je ponovo vo|ena sli~na bor­ba za propisno registrovanje takvih zlo~ina na haitiju i u Ruandi, uprkos ~injenici da su `ene sada deo zvani~nih istra`iva~kih timova.

Ne, mi nismo `elele da ~ekamo pe­deset godina. Morale smo da delujemo ovde i sada.

 

 

Od javne osude do odgo­vornosti

 

Na Svetskim konferencijama UN tokom poslednjih nekoliko godina, od Konferencije o ljudskim pravima u Be~u do Konferencije o `enama i Pekingu, `ene su, na me|unarodnom nivou, organizovale Tribunale za nasilje nad `enama. Na svim ovim tribunalima, koje je inicirao i koordinirao Centar za `ensko globalno liderstvo, posebna pa`nja je posve}ena nasilju u ratnim i konfliktnim situacijama. Ali tokom ovog procesa, za samo par godina, desio se interesantan pomak: dok je u Be~u globalni `enski pokret javno osudio nasilje nad `enama, u Pekingu smo po­stavile pitanje odgovornosti kako po~inilaca tako i me|unarodnih tela.

 

Antirasisti^ki i antiregionali­sti^ki ishod odbrane @ena u ratnim i
konfliktnim situacijama

 

Ne samo da smo u Pekingu pred Tri­bu­nal postavile pitanje ratnih zlo~ina nad `enama u Al`iru i Banglade{u, ve} smo or­ganizovale i radionicu na kojoj su advokati koji su vodili slu~ajeve `ena za utehu iz jugoisto~ne Azije obja{njavali svoje pravne strategije `enama iz drugih delova sveta, koje su izrazile nameru da zapo~nu sli~ne borbe. Iako tehni~ka, ova radionica je mnogima od nas koje poti~emo iz zemalja u kojima bi eventualno mogle inicirati sli~ne borbe, dala prve pokazatelje o tome kako zapo~eti pravnu bitku protiv po~inilaca. Ova radionica je, tako|e, usmerila pa`nju u~esnica na jedan aspekt na{e borbe koji je, li~no smatram, izu­zet­no va`no podvu}i: me|u advokatima `ena za utehu bili su i mu{karci i `ene, koji su poticali iz raznih zemalja sveta, uk­lju­~uju}i i Japan.

U ovim vremenima etni~kih, kultu­r­nih i verskih sukova, mislim da je izu­zet­no va`no ista}i to da ne smemo sve pojedina~ne gra|ane smatrati odgovornima za zlo~ine koje oru`ane sile i vlade njihovih zemalja ~ine u njihovo ime, da otpor ta­ko­|e dolazi iznutra, iz zemalja-agresora i da ak­tivisti za ljudska prava i advokati rizi­ku­ju ne samo svoje karijere ve} i svoju slo­bodu ,i ~ak ponekad i svoje `ivote, bra­ne}i `rtve svojih vlada i oru`anih snaga. Trebalo bi da se uvek setimo ovih primera da ne bi upali u zamku rasizma i uskogrudog nacionalizma. Trebalo bi da odamo po­sebnu po~ast japanskim advokatima `e­na za utehu i Japancima koji su se oku­pili danas ovde sa nama u znak podr{ke `enama za utehu. Trebalo bi da odamo posebnu po~ast Nemcima koji su se odupirali nacizmu iznutra. Trebalo bi da odamo posebnu po~ast @enama u crnom iz Izraela koje su stale uz palestinske `rtve svoje represivne i kolonijalisti~ke vlade. Tre­balo bi da odamo posebnu po~ast @e­na­ma u crnom iz Beograda koje su, tokom ~etvorogodi{njeg rata u biv{oj Jugoslaviji, pru`ale otpor u samom sredi{tu zveri, usu­|ivale se da propagiraju svoje pogle­de me|u mladi}ima mobilisanim u srpske trupe, i koje su odr`avale za vreme rata ve­­ze solidarnosti sa drugim `enama iz biv­{e Jugoslavije, posebno onih nacionalnosti ~iji su mu{karci ubijani a `ene silovane u skladu sa politikom etni~kog ~i{­}enja srpskog re`ima.

Oni/e su srce planete i nada ~ove­~a­nstva.

Upoznavanje javnosti sa ovim ljudima je istinski deo na{e borbe za odbranu `ena u ratnim i situacijama oru`anih su­ko­ba, i zato `elimo da u potpunosti iskorenimo predstavu o stranom homogenom identitetu i identifikovanje Drugog kao ne­prijatelja, {to je u korenu svih ratova i neljudskog pona{anja prema ljudima u ratnim vremenima.

 

 

Fundamentalizmi kao
ekstremno desni^arski
politi~ki pokreti. Akteri rata i po^inioci zlo^ina nad @enama u situacijama oru@anih
sukoba. Fokus na Al@iru.

 

Okupile smo se ovde da bi oti{le korak dalje od na{e skromne po~etne radionice u Pekingu i organizovale zajedni~ko delovanje `ena na me|unarodnom planu po pitanju zlo~ina po~injenih nad `enama u ratnim i oru`anim sukobima. Ja sam ovde da bih govorila o specifi~noj situaciji `ena u zemljama u kojima su politi~ke snage, skrivaju}i se iza paravana religije, zapo~ele fazu oru`anog nasilja nad civilnim stanovni{vom u cilju uspostavljanja novog svetskog poretka. Ove snage se uglavnom nazivaju fundamentalisti~kim i to je termin koji }u i ja ovde koristiti. Me|utim, ho}u da bude jasno da ih ne smemo me{ati sa verskim pokretima, {to one uistinu i nisu. Njih obi~no odlikuje potpuno nepoznavanje sopstvenih religija i ne smeta im da pone{to pozajme iz sasvim stranih tradicija ili iz bilo kojih drugih izvora, kada im to odgovara. Ako im se suprotstavite na navodno njihovom terenu, tj. u sferi religije, ne pokazuju za­nimanje za teolo{ke debate. To su politi~ki pokreti koji koriste religiju da bi se do­~e­pa­li polliti~ke mo}i i zavarali mase. Sma­tram da bi ih trebalo identifikovati kao dana{nju formu fa{izma.

Vidimo ih na delu, naprimer u SAD-u, gde hri{}anski fundamentalisti ubijaju lekare koji rade abortuse u skaladu sa zakonima te zemlje.

Tako|e, vidimo ih na delu u Indiji gde hinduisti~ki fundamentalisti propagiraju mr`nju putem prodaje miliona audio kaseta koje pozivaju na ubijanje muslimana, putem naoru`avanja njihovih trupa i organizovanja religijskih ~i{}enja hinduisti~ke zemlje za vreme komunalnih nemira kada vr{e masovna silovanja i ubi­stva `ena iz muslimanskih zajednica (”komunalizam” je termin koji se obi~no koristio za ozna~avanje mr`nje i sukoba izme­|u razli~itih verskih zajednica u ju`noj Aziji a sada se ustalio u upotrebi {irom sveta).

Vidimo ih na delu i u Iranu, Al`iru, Afganistanu i drugim zemljama u kojima muslimanski fundamentalisti sprovode su­rovu represiju nad narodom da bi ga na­terali da prihvati njihovu verziju Isla­ma i gde na vlast, umesto demokratskih, dolaze teokratski re`imi.

 

Ovo nije pravo mesto za izno{enje detaljne pri~e o tome kako i za{to je do{lo do fundamentalizma u Al`iru. Ovde koristim primer Al`ira kao model koji je isproban u drugim zemljama i koji se sada ponovo koristi u nekim drugim zemljama, i stoga }u izostaviti mnoge informacije koje se odnose isklju~ivo na Al`ir.

 

Ono {to je danas izraslo u rat u Al­`i­ru, po~elo je ranih 70-tih sa ogromnim talasom nasilja nad antifundamentalisti~ki orijentisanim pojedincima i nad `enama, kao posebnom kategorijom gra|ana. Ve} u to vreme `ene i mu{karci su postajali meta napada zbog svojih politi~kih uve­renja suprotnih stavovima varvarskog teo­kratskog re`ima, dok su `ene dolazile pod udar zato jer su `ene, a ne zbog svojih politi~kih gledi{ta.

Tokom 70-tih, `ene radnice su na pu­tu ka fabrikama mu{karci napadali kame­nuju}i ih i prebijaju}i ~eli~nim {ipkama. Nekolicina fabrika koje su zapo{ljavale `ene morale su biti zatvorene i po nekoliko nedelja nakon ovakvih napada.

Istovremeno su po~eli i napadi na `ene koje su `ivele same sa svojom decom. Ovde treba imati u vidu da su ih fundamentalisti smatrali `enama koje vode raspusan `ivot jer nisu pod stalnim nadzorom svojih mu`eva, o~eva ili bra}e tj. ne `ive u skladu sa odredbom na{eg porodi~nog zakonika, tzv. ”wali” – odredbom o bra~nom ~uvaru `e­ne. Fundamen­ta­listi su po~eli da terori{u razvedene `e­ne i udovice koje su `ivele same sa decom, da im pale ku}e i sl. U gradu Ouargla je spaljena ku}a `ene koje je `ivela sama sa svoje sedmoro dece, pri ~emu je najmla|e izgorelo u ku}i jer nije bilo u stanju da tr~i i tako se spase.

Tokom iste decenije studentkinje su {i­bane na ulicama, uklju~uju}i i one po­kri­vene velom. Fundamentalisti~ki orijentisani studenti su organizovali nadzor ka­pija `enskih internata u univerzitetskim naseljima i zabranjivali studentkinjama da ih napu{taju ih posle zalaska sunca. Bili su vrlo uspe{ni u sprovo|enju ovog svog diktata.

Naposletku, tokom istog perioda su zabele`eni i slu~ajevi egzorcizma. @ene su nasilno odvla~ene u neku od d`amija za koje se znalo da su u rukama fundamentalista ili bi ih njihovi mu{ki ro|aci zatvorili u ku}u i pozvali fundamentalisti~ki orijentisanog mulu da ubije |avola u njima, i onda bi ih mu~ili sve dok ne priznaju da su u vlasti |avola.

Ovi nemili doga|aji poma`u nam da shva­timo ono {to se danas u {irokim raz­me­rama de{ava u Al`iru i za{to su `ene na udaru fundamentalista.

Fundamentalisti su 80-tih po~eli da se naoru`avaju do zuba. Napadali su vojne i policijske stanice da bi do{li do oru`ja, kao i kamenolome radi nabavke eksploziva. Tako su formirani prvi gerilski logori u zemlji.

Tokom ove decenije bilo je sve vi{e i vi{e napada na gra|ane koji su se suprotstavljali fundamentalisti~koj politici, kao i na mladi}e mobilisane u vojsku ili dr`a­vnu policiju. Ovi mladi ljudi, osamnaestogodi{njaci, nisu imali apsolutno nikakvog izbora, nisu mogli odbiti da budu mobilisani. Mnogi od njih su ubijeni, a mnogi i mu~eni i osaka}ivani pre i/ili nakon smrti.

 

 

 

O namernim dezinformacijama datim od strane
me\unarodne [tampe

 

Bio je to po~etak fundamentalisti­~kog terora u Al`iru koji je zatim, tokom ¸’90-tih kulminirao u dana{njem ratu. Me­|u­narodna {tampa ~esto izve{tava kako je fundamentalisti~ko nasilje zapo­~elo na­kon poni{tavanja zakonodavnih izbora 1992., {to je pozajmljeno iz propagande samih fundamentalista. Ne treba mnogo muke da se na|u brojni izve{taji za {tampu i zapisi `enskih organizacija o ratnim aktivnostima fundamentalista to­kom se­dam­desetih i osamdesetih. Kas­nije }emo se vratiti na pitanje za{to me|unarodna {tampa izve{tava o doga|ajima u Al`iru na na~in koji ukazuje na to da prima, koristi i u velikoj meri reflektuje fundamentalisti~ke analize situacije.

 

 

Od ”rata protiv civilnog stanovni[tva” do ”femicida”

 

U Al`iru mi danas zapravo i ne koristimo termin ”gra|anski rat” da bi opisali sada{nju situaciju, ve} ga pre nazivano ”rat protiv civilnog stanovni{tva”. Pod ovim se podrazumeva da su civili meta fu­ndamentalista. Nad njima se, uklju­~u­ju­}i i one koji ~ak i ne rade aktivno protiv fundamentalisti~kih snaga, sprovodi te­ror. Fundamentalisti masakriraju cela sela ili gradske ~etvrti, ne po{te|uju}i nikoga, bila to deca ili stari, mu{karci ili `ene. Me|unarodna {tampa je puna stravi~nih detalja o ovim zverstvima i na~inima na koje su izvr{ena. Ako ma ko od vas nije oba­ve{ten o tome, obezbedi}emo vam po­trebne informacije, uklju~uju}i {tampa­ni, vizuelni i audiovizuelni materijal, zvu­~ne snimke li~nih svedo~enja itd.

Po~ev od ranih ’90-tih, uklju~uju}i i pe­riod pre nego {to je vlada stopirala iz­bor­ni proces ’92., ”saop{tenja” su u Al`iru zvani~no izdavale fundamentalisti~ke oru­`ane snage (FIS – Islamski front spasa, GIA – Islamska oru`ana grupa, MIA – Is­lamski oru`ani pokret itd.) ukazuju}i tako una­pred na to koje kategorije gra|ana tre­ba ubijati u odre|enom periodu. Saop­{tenja su deljena i na ulazima u d`amije u glavnom gradu Al`ira, tako da bi svi znali i uzeli u~e{}a u izvr{enju zlo~ina. Liste pojedina~nih ”izdajnika” koje bi trebalo ubi­ti su, tako|e, deljene i obznanjivane od stra­ne imama za vreme propovedi pet­kom.

Ova saop{tenja su, tokom svih ovih go­dine, ukazivala na slede}e kategorije gra­|ana: intelektualce, umetnike, novi­na­re i sve koji rade u razli~itim medijima, stra­nce (koje su sve identifikovali kao ne­pri­jatelje fundamentalisti~ke politike)...i `ene.

@ene su odre|ene kao jedna od osnovnih meta fundamentalista me|u civilnim stanovni{tvom. Mo`emo re}i da su fundamentalisti u Al`iru zapo~eli rat protiv odre|enog dela stanovni{tva tj. protiv `ena. Trebalo bi na}i novu kovanicu za ovaj tip ciljnog oru`anog nasilja. Femicid treba uvrstiti u listu zlo~ina protiv ~o­ve­~nosti.

U Al`iru ubijaju `ene zato {to se ne pona{aju u skladu sa tzv. islamskim normama, onakvim kako ih defini{u fundamentalisti: pravilima obla~enja, obrazovanja, izolovanog i odvojenog `ivota i razvoja.

Fundamentalisti su postavili pravila za `ene u Al`iru:

– trebale bi da budu pokrivene velom ({to oni nazivaju propisnom islamskom ode­}om a {to je ustvari ~ador uvezen iz Irana pre samo 10 godina; tradicionalni al­`irski veo se veoma razlikuje od toga i no­{en je samo u gradovima a ne i u be­rberskim podru~jima tj. u najve}em delu zemlje gde su `ene tradicionalno nosile duge haljine vrlo `ivopisnih boja);

– ne bi trebalo da poha|aju me{ovite {kole, ve} isklju~ivo {kole za `ene koje mo­raju imati poseban program tj. u kojima se ne bi smele u~iti nauke, umetnost ili gimnastika;

– ne bi trebalo da rade izvan ku}e, to je ”neprirodno”, a ako ba{ moraju onda bi to trebalo da bude na odvojenim radnim mestima itd.

 

 

Aparthejd za @ene

 

Sli~ne politike poznate su u svetu kao aparthejd, ili odvojen `ivot i razvoj crnaca u ju`noj Africi, i osu|ene su od strane me­|unarodne zajednice. Me|unarodna zajednica bi trebalo da izrazi isto tako energi~nu osudu aparthejda za `ene pod muslimanskom fundamentalisti~kom vla{}u, osim ukoliko se ne podrazumeva da su obele`ja poput rase ili boje ko`e zna~ajnija od obele`ja pola. Nije li aparthejd zlo­~in i kada se sprovodi protiv `ena a ne pro­tiv crnaca?

Sredinom ’90-ih ve} nabrojanim pra­vilima dodata su i neka nova. Na primer, pravilo da `ene ne bi trebalo da idu u javna kupatila (hamame ili turska kupatila). Ako uzmemo u obzir nesta{icu vode u al`irskim gradovima, vidimo da upotreba javnih kupatila za obi~ne ljude predstavlja jedini na~in da se okupaju. Ova kupatila su rezervisana za `ene jednom nedelj­no. Tako|e, fundamentalisti su ukazivali i na to da bi `ene trebalo da nose specijalne haljine za vreme seksualnog odnosa sa svojim mu`evima: duga~ke haljine sa ru­pom na strate{kom mestu, poput viktorijanskih dama... Ovo je samo skica fu­n­damentalisti~kih pravila. Afgani­stan­ski primer je nedavno privukao pa`nju sveta na fundamentalisti~ke budala{tine o `e­na­ma i fiksaciju, opsednutost seksom.

Tokom ’90-ih `ene su masovno ubijane zbog nepo{tovanja ovih pravila. Ali `ene su tako|e ubijane i kada su ih se pridr`avale. Lista `enskih `rtvi obuhvata {irok spektar `ena, od onih koje nisu bile pokrivene velom do onih koje su ga nosile, od devoj~ica koje su i{le u {kolu do onih koje su bile zatvorene u svojim ku­}ama, od `ena koje su bile zaposlene van ku}e do `ena koje su u potpunosti prihvatale svoje tradicionalne uloge su­pru­ga i majki, od onih koje su svima jasno stavljale do znanja da su pobo`ne muslimanke do `ena koje nisu izabrale religiju kao osnovno obele`je svog identiteta, od `ena ak­tivnih u `enskim organizacijama do `e­n­a koje nisu izra`avale bilo kakav zahtev za `enskim ljudskim pravima, od onih koje su se glasno suprotstavljale politi~kom projektu fundamentalista do `ena koje su bile sklone da glasaju za njih.

@enske organizacije u Al`iru su vo­di­le i ~uvale dokumentaciju o `enama ubijenim tokom poslednjih nekoliko godina (nisam sigurna da to i dalje rade s ob­zi­rom na masovnost ubijanja tokom pro{le godine): bile su to `ene razli~itih godi{ta, od tinejd`erki do baka; bile su to do­ma}i­ce, frizerke, majke koje su vodile svoju decu u {kolu, radnice... ali isto tako i supru­ge, majke, k}erke ili ~ak dalje ro|ake mu­{ka­raca koji su zbog svoje profesije ili po­liti~kih uverenja bili na meti fundamentalista – one su ubijene jer su pripadale tim mu{karcima. Tako ne{to se u mnogim drugim situa­cijama smatralo ratnim zlo­~inom.

Ali, pre svega, fundamentalisti vide `e­ne kao, po prirodi, zle. To je vrlo sli~no evropskom srednjovekovnom lovu na ve{tice, kada su stotine hiljada `ena `ive spaljene kao ve{tice, u isto vreme dok su mu{ki doktori sticali medicinske mo}i i strahovali od konkurencije u vidu `enskog tradicionalnog poznavanja medicine.

Da li je mogu}e da mi toleri{emo ta­kve masakre na pragu dvadesetprvog veka? Da li je pojmljivo da, u ime po{tovanja kulturnih ili verskih razlika, predsta­vni­ci dr`ava gde su fundamentalisti na vla­sti i koje imaju takva shvatanja o `enskoj prirodi, sede zajedno sa predstavnicima drugih dr`ava i planiraju budu}nost ~ove~anstva?

Kada govorimo o odgovornosti, va­`no je da uvidimo sli~nosti i povezanost zemalja u kojima su fundamentalisti na vlasti ili imaju dovoljno podr{ke za sprovo|enje nekih svojih projekata.

 

Na slede}i na~in iranska fundamentalisti~ka dr`ava tretira `ene: devojke koje su uhap{ene i osu|ene na smrt (ponekad zbog svojih politi~kih uverenja protivnih re­`imu, a nekad samo zato jer im je slu­~ajno i nenamerno izvirio pramen kose ispod ~adora – zaista, kakvo neislamsko pona{anje!) stra`ari u zatvoru su sistema­tski silovali dan pre egzekucije, uz obrazlo`enje da device idu u raj a da ove zatvo­re­nice ne bi trebalo da tamo odu.

@ene i devojke u Irane su primorane na legalnu prostituciju pod imenom ”mutaa brak” tj. privremeni brak ili brak iz za­do­voljstva. To je jedan sasvim lokalni obi­~aj [ia muslimana, nepoznat u drugim kra­jevima muslimanskog sveta, po kome mu{karac mo`e o`eniti devojku na par sati, dana ili nedelja... Da bi odr`ali ~istotu du{e, mu{karci su ohrabrivani od strane dr`ave da sklapaju privremene brakove, pre nego da se okre}u prostitutkama. @e­ne su prisiljene da prihvate takve ”bra­ko­ve” kao dobru islamsku praksu.

Ova praksa se sada {iri po severnoj Af­rici, a posebno u Al`iru gde je suprotna sunni maleki ritualu koji dominira u ovim krajevima.

Obja{njenje je vrlo jednostavno. Mla­­de al`irske fundamentalisti~ke trupe su obu~avane u afganistanskim logorima sme{tenim u grani~nim podru~jima Paki­sta­na, uz pomo} novca dobijenog od SAD-a (setimo se da su u to vreme SAD zasipale novcem mud`ahedine, {to je bio na~in da se porazi SSSR u Afganistanu). Treneri u ovim logorima bili su iz Irana. Od izuzetne je va`nosti uvideti vezu iz­me­|u razli~itih lokalnih fundamentali­sti~kih snaga u muslimanskim zemljama. One funkcioni{u kao me|unarodna politi~ka sila. Njihovo finansiranje se odvija na me|unarodnom nivou kao i vojna obu­ka i planiranje obrazovnih i socijalnih programa. U Al`iru mo`emo videti potpunu primenu fundamentalisti~kih globalnih projekata.

Danas u Al`iru fundamentalisti napadaju sela i gradske kvartove, masovno odvode}i `ene u svoje gerilske logore gde ih primoravaju na ropstvo, uklju~uju}i i seksualno ropstvo. Me|utim, njihovo si­lo­vanje se naziva ”mutaa brak” a `enama njihovi mu~itelji govore da je to jedan islamski obi~aj. Tako|e im govore da }e zatrudneti da bi rodile ”dobre muslimane”. Nije li to metod ”verskog ~i{}enja”, vrlo sli~an ”etni~kom ~i{}enju” koje su ne tako davno srpski vojnici sprovodili nad `enama u Bosni? Ovde sa sobom imam dokumentaciju o slu~ajevima devoj~ica od osam i devet godina koje su kidnapovane i na silu odvedene kao roblje u fundamentalisti~ke logore u Al`iru.

Pobuna zna~i smrt. @enske organiza­cije u Al`iru su sakupile poprili~nu do­kumentaciju o takvim zlo~inima.

 

Na~in na koji se `ene i devoj~ice ubijaju danas u Al`iru je, tako|e, vrlo zna­~a­jan jer otkriva mr`nju koju fundamenta­listi gaje prema `enama. @ene i devoj~ice su ~esto saka}ene pre i/ili nakon smrti. Ne tako retko se sakate njihove grudi ili polni organi. Naj~e{}e im fundamentalisti prere`u grkljam i odrube glavu a zatim pa­ra­diraju sa njom po ulicama ili ih ostave na javnim mestima kao upozorenje. Postoji javni zapis o devoj~ici koja je bila primo­rana da gleda glavu svoje majke na ulici. Ta­ko|e, `enama i devoj~icama nekad raspore utrobu i odseku glavu nakon ~ega glavu stavljaju u stomak koji onda za{ivaju. Sve ovo se radi javno u cilju terorisanja stanovni{tva.

Fundamentalisti~ke snage upadaju u {kole gde neke devojke ubijaju i ostavljaju njihova unaka`ena tela u u~ionicama ili ispred {kola, a druge kidnapuju i odvode kao ropkinje koje }e im slu`iti za ”mutaa brakove” u njihovim logorima.

Tako|e, oni upadaju i u ku}e. Vrlo ~e­sto pre`iveli roditelji ili devojke koje su us­pele da pobegnu svedo~e da su fundamentalisti, prete}i im, govorili: ”O`eni}u ti k}erku” ili ”O`eni}u te”. Jasno je {ta to zna~i.

Zanimljivo je uporediti sve ovo sa su­d­­binom `ena za utehu, pri ~emu je osnovna razlika to {to silovanje `ena u Al`iru, po fundamentalistima, ima bo`ji blago­slov.

 

@elela bih da ka`em par re~i o me­|u­narodnoj politici prema al`irskim fundamentalistima. Mnogi od njih imaju status izbeglica u u Francuskoj, Nema~koj, [vajcarskoj, Engleskoj, Kanadi i SAD-u. Lista takvih zemalja nije mala, pri ~emu govo­rim samo o zemljama o kojima imamo po­u­zdane informacije i gde mo`emo pratiti ovaj fenomen. ^ula sam da i skandina­v­ske zemlje vode istu politiku. Fundame­n­talistima se daje azil na temelju toga {to su pro­gonjeni od strane dr`ave. U isto vre­me, azil se ne odobrava al`irskim demo­kratama koji su progonjeni od strane fundamentalista; oni bi ga dobili – ili je bolje re}i, oni }e ga dobiti? – ako i kada fundamentalisti do|u na vlast. Zar ne mo`e postojati neka odredba u me|unarodnom zakonu po kojoj bi se pod posedovanjem dr`avne vlasti podrezumevali i slu~ajevi ka­da naoru`ane grupe kontroli{u ~itave re­gione (makar se ovi regioni, u geografs­kom smislu, tokom vremena i menjali), a po­sebno kada i odre|uju poreze, ozako­nju­ju brakove, kontroli{u vojne aktivnosti itd.

Postoje}i kriterijumi za davanje azila predstavljaju zaista uskogrudo tuma~enje me|unarodnih zakona, a pogotovo su u suprotnosti sa uobi~ajenim shvatanjem da bi samo oni ~ije ruke nisu krvave trebalo da dobiju azil. Me|utim, al`irskim fundamentalistima je do sada bilo dozvoljeno da se slobodno kre}u od jedne do druge zapadne zemlje, zastupaju}i pritom poglede svojih fa{isti~kih partija koje bi zatim pre­nosila i me|unarodna {tampa.

U ime slobode govora i mi{ljenja do­zvoljeno im je i da ove zemlje koriste kao sredi{ta za svoju propagandu. Dato im je mesto u javnom prostoru.

Nedavno su se dobro potrudili da do­speju i do me|unarodnih organizacija za ljudska prava, u ~emu su, na na{e zaprepa{}enje, neki od njih imali prili~no mnogo uspeha. Iako ~vrsto verujem u to da svako, uklju~uju}i ubice i mu~itelje, ima pravo na po{teno su|enje, bez mu­~enja, legalan proces, odbranu i advokata itd., i sasvim sigurno se sla`em po tom pitanju sa stavovima organizacija za ljudska prava, ~ini mi se da dana{nji nedostatak politi~ke perspektive kod mnogih me|u­narodnih organizacija vodi tome da one ustvari podr`avaju poglede fundamentalista i daju im prostor u javnosti. Krajnje je vreme da zastanu i razmisle {ta to zapravo ~ine u ime kulturne i religijske razli­~i­tosti, i slobode govora.

Da li bi trebalo da pozive na ubijanje shva­timo kao praktikovanje bazi~nog lju­d­skog prava tj. slobode govora? Da li su po­zivi na ubijanje tek jedno od mi{ljenja, me|u svim ostalim?

Jedna veoma poznata me|unarodna organizacija za ljudska prava izdala je nedavno, ove godine, izve{taj o kr{enju lju­dskih prava u Al`iru. Za na{u informaciju, istra`iva~ki tim ove organizacije nije posetio NIJEDNU `ensku organizaciju u Al­`iru, uprkos na{em insistiranju da se bar sa­stanu sa njima i ~uju glasove ovih `ena.

U uvodu studije o situaciji u Al`iru, koju je nedavno ove godine izdala Rand korporacija u SAD-u, iznosi se gledi{te da bi SAD trebalo da podr`avaju fundamentalisti~ke partije u Al`iru zato {to one ne ugro`avaju ekonomske interese zapada i jer se mo`e o~ekivati da }e nakon {to fundamentalisti do|u na vlast to biti jedna sta­bilna dr`ava. Tako|e se tvrdi da su SAD u najboljem mogu}em polo`aju da ube­de evropske zemlje da slede istu politiku. Pred kraj uvoda autori ka`u da su svesni toga da }e, tokom procesa preuzimanja vlasti od strane fundamentalista, ljudska prava biti malo naru{ena, a `enska prava jo{ vi{e ograni~ena, ali to je, po autorima, unutra{nja stvar Al`ira i ne bi trebalo da uti~e na stav SAD-a.

Je li ovo obja{njenje za izuzetnu tole­ranciju koju pomenute zemlje pokazuju prema ubicama i mu~iteljima?

Tokom godina rata, `ene u Al`iru su se odupirale nare|enjima fundamentalista na mnogo, mnogo na~ina: slanje so­p­stve­ne dece u {kolu kada fundamentalisti obja­ve da }e di}i {kole u vazduh, {to zaista i u~i­­ne, zastra{uju}i je na~in da se poka`e ot­­por; odlazak na posao kada funda­me­n­ta­listi najave da }e ubiti `ene koje to ~ine, {to i urade, visoka je cena za ne~iju eko­no­m­sku nezavisnost; neno{enje vela kada su svu­da izlepljenja obave{tenja da za taj zlo­~in sledi smrtna kazna, trebalo bi da nas na­­tera da se dobro zamislimo nad stavovima dobronamernih tolerantnih hu­­manista i kulturnih relativista koji bra­ne pravo na pokrivanje `ena velom u Ev­ropi i Severnoj Americi. To su isti oni koji su sebe smatrali kompetentnima da u parlamentu, ne tako davno, vode debatu o legitimnosti odstra­nji­­­vanja dela `enskih pol­nih organa u Ho­lan­diji, ”u slu~aju od­re|enog dela sta­no­v­ni­­{tva”, a u ime po{­to­vanja kulturnih razlika.

Ni u jednom trenutku nije se raspra­vljalo o tome da li `ena, kao pojedinka, ima pravo da se opredeli razli~ito nego njeni roditelji i da li bi joj zbog toga trebalo izre}i smrtnu kaznu.

Pro{le godine Al`irke su zapo~ele akciju protiv fundamentalista koji `ive izvan Al`ira i odatle upravljaju zlo~inima. Prva akcija pokrenuta je protiv poznatog vo|e FIS-a i GIA-a, koji `ivi u okrugu Va{ington i kome se trenutno sudi u SAD-u. Ovaj slu~aj vodi CCR tj. Centar za ustavna prava u Njujorku, koji je dobio punomo}je od 1500 ljudi, uklju~uju}i i ve}i vroj `ena, da ih zastupa na sudu protiv Anur Ha­dama. U ovom trenutku je slu~aj zavr{en u korist desetoro od ovih ljudi, koji predstavljaju razli~ite kategorije gra|ana koje su na meti fundamentalista i koje oni po­minju u svojim kominikeima (intelektualci, stranci, `ene itd.).

Ovaj ~ovek je, tokom proteklih deset godina, davao javne izjave kojima priznaje odgovornost za zlo~ine po~injene u Al`iru, koje pritom naziva ”samo prime­nom smrtne kazne na izdajice”, i tvrdio da bi mogao da zaustavi ubijanja istog ~a­sa kada bi se stekle politi~ke okolnosti da fundamentalisti preuzmu vlast i budu pri­znati od strane sveta itd. Trenutno, on u zatvoru ~eka na su|enje i nedavno mu je od­bijen zahtev za azil.

Tehni~ki govore}i, ova akcija je bila mo­gu}a zahvaljuju}i ~injenici da je on u vre­me kada je podneta tu`ba `iveo u Va­{i­n­­gtonu, {to je u skladu sa zakonima SAD-a. Isti zakon je iskori{ten u slu~aju dva poznata srpska lidera dok su bili u po­seti u SAD-u. Oni su naknadno osu­|e­ni od strane ameri~kih sudova i na taj na­~in spre~eni da ikada vi{e do|u u SAD, jer }e, ili bi trebalo da u tom slu~aju budu istog ~asa uhap{eni. U me|uvremenu se i Tri­bunal u Hagu bavi njihovim slu~ajevima.

Tako|e, mo`emo se nadati da }e u bu­du}nosti ICC (Me|unarodni krivi~ni sud), o kome se trenutno raspravlja u UN, dozvoliti nama `enama da zahtevamo pra­vdu za po~inioce zlo~ina.

Jedan od ciljeva ovakvih pravnih akcija, pored toga {to se pred o~i javnosti iz­no­se zlo~inci i njihovi zlo~ini koji jo{ nisu bili ozna~eni kao takvi ni na internacio­nalnom ni na nacionalnom nivou, je spre­~avanje ratnih zlo~inaca da se slobodno kre}u od jedne do druge zemlje.

Mo`emo li sanjati o vremenu kada }e se `ene solidarno povezati i posti}i da za takve zlo~ince ne postoji ni jedna ”bez­bed­na oaza” na svetu? Da li zakon va{e zemlje dopu{ta tu`bu protiv nekoga kao {to je Anur Hadam i spre~ava ga da u|e u va{u zemlju? Ili ga sme{ta iza re{etaka ako se usudi da do|e?

Sli~ne akcije bi se mogle pokrenuti pro­tiv zlo~inaca iz biv{e Jugoslavije, Ban­gla­de{a, Al`ira, Haitija, Ruande i mnogih drugih zemalja. Ustvari, Banglade{ je ve} pokrenuo inicijativu zahtevaju}i od Veli­ke Britanije da sudski goni, u skladu sa @enevskom konvencijom, ratne zlo­~in­ce koji su delovali tokom rata za nezavisnost ’71. i koji su odgovorni za smrt tri miliona ljudi u Banglade{u za manje od jed­ne godine. Trojica ovih zlo~inaca su, na­kon os­lo­bo|enja Banglade{a, izbegli u Englesku i postali britanski gra|ani i poznati muslimanski fundamentalisti~ki lideri.

Zlo~ini nad `enama su brojni, a po­seb­no su ~esti oni koji se de{avaju u priva­tnoj sferi i koje je – do sada – bilo izuzetno te­{ko re{iti na sudu, iako znamo za par slu­~ajeva razvoda i otmice dece kada su `ene uspele da dobiju podr{ku drugih `ena na me|unarodnom nivou i da na taj na~in spre~e mu`eve i o~eve da izbegnu odgo­vornost tako {to bi oti{li u drugu zemlju.

Ipak, najve}i korak napred u~injen je na polju ratnih zlo~ina nad `enama, zahvaljuju}i hrabroj i odlu~noj akciji `ena za utehu iz jugoisto~ne Azije.

To je ogroman izvor inspiracije za sve nas. To je razlog za{to `ene {irom sveta sma­traju prioritetnim sudske procese po­vo­dom zlo~ina nad `enama u ratnim i situacijama oru`anih sukoba. To je prvi korak, ali i deo jednog {ireg projekta a to je da zlo~ini nad `enama ne ostanu nevidljivi i neka`njeni, u kojoj god sferi `i­vo­ta da se dogode. Mi `elimo pravdu i obe­{te}enje. Nadamo se da }e nam dana{nja kon­ferencija omogu}iti da uporedimo stra­tegije i iniciramo solidarne akcije `ena na me|unarodnom nivou. Moramo jedne drugima dati podr{ku u pravnim procesima, gde god se oni odvijali, i to ne samo kao ”prijateljice na sudu” (amici curiae) {to ve} nekoliko godina radimo, ve} i na mnogo aktivnije i inventivnije na~ine, koriste}i i nacionalne i internacionalne zako­ne kao i nove institucije koje se osnivaju.

 

Izlaganje na konferenciji Nasilje nad `enama u ratu i oru`anim sukobima

 

Tokio, 31. oktobar – 5 novembra 1997

 

Marieme Heli-Lucas