Radionica

Feminizam, razlike i

jednakosti

Koordinator/ka: Milena, Lino

 

[ta se doga|a kada dolazi do pro­me­ne uloga polova i do demokratizovanja odnosa me|u polovima? Svedo~anstvo Milene (Italija): U italijanskoj vladi levog cen­tra ima vi{e `ena ministarki. Jedna `e­na nalazi se na ~elu novosnovanog mini­starstva za ravnopravnost polova. Otkad je ustanovljeno to ministarstvo u Italiji ni­kad nije bilo tako malo zanimanja za `e­ne. Mada doti~na ministarka, koja je veoma inteligentna, i koja za sebe tvrdi da je fe­ministkinja, zastupa poziciju takozva­nog feminizma razlika, njeno zalaganje za ravnopravnost polova zavr{ava u zalaga­nju za ulazak `ena u oru`ane snage.

Pojedine `ene (~etiri ”fa{istkinje”, na ~e­lu s Mirjanom Markovi}), na vlasti su i u Sr­biji – one, me|utim, ne zastupaju razli~itosti (me|u njima nema feministkinja, anarhistkinja, liberalki...): zalaganje za ra­zlike me|u njima se svodi na zahtev da se `ene primaju na policijsku akademiju. U~e{}e `ena u represivnim strukturama nije nov problem: istorijski se pokazalo da su `ene, dospev{i na vlast, preuzimale patrijarhalne funkcije i povodile se za lo­gi­kom patrijarhata (primer vizantijske ca­ri­ce Irine koja se u naredbama vojsci potpisivala u mu{kom rodu kao Vasileus-car). To je karakteristi~no i za srpske ministar­ke: teoretski mo`emo zamisliti da SPS-ova, (ili SPO-ova), vlada ima i 80% ministarki, ali to ni{ta ne bi su{tinsko promenilo ni u dru{tvu, ni u polo`aju `ene. @ene u skandinavskim zemljama (u kojima su jedino izvr{eni zaista relevantni pomaci u pravcu demokratije, a posebno u pravcu ukidanja polne neravnopravnosti), nisu dale svoj doprinos promenama sa­mom svojom brojno{}u, nego pre svega, zato {to zastupaju odre|enu orijen­ta­ci­ju koja im omogu}uje anga`man usmeren na ukidanje neravnopravnosti.

Posebna pa`nja na radionici posve­}e­na je doma}oj sceni. @ena je tradicionalno vaspitana da slu`i. Nakon II svetskog rata od `ene se po~elo zahtevati i da bude zaposlena van ku}e (”Svaki mu{karac je pi­tao: radi li ti `ena?”, Senka), ali to nije promenilo tradicionalnu podelu rada u porodici. Me|utim, istovremeno je odozgo nametan i zahtev za jednako{}u, delom zahvaljuju}i `enskom pokretu koji se formirao uo~i II svetskog rata. Prema Nedinom sudu, taj pokret nije bio dogmatski (u smislu isklju~ive vezanosti za radni~ku klasu), nego se zalagao za to da sve `ene koje su se ose}ale potla~enima treba da u~estvuju u promeni dru{tva. Taj pokret nije isklju~ivao mu{karce, ali njegovo insistiranje na promeni dru{tvenog polo`aja `ene po~elo je ugro`avati dominaciju mu{karaca koji su dr`ali vlast. Zbog toga su oni uspeli naterati taj pokret (oli~en u Antifa{isti~kom frontu `ena), da se 1953. godine sam ukine.

Ovaj razgovor o elementima emancipacije `ena ”odozgo” (jer AF@ vodile su `ene iz obrazovanih slojeva dru{tva) ko­m­­binovani su s nizom svedo~anstava `e­na koje su se u poratnom periodu borile za ravnopravnost na li~nom, porodi~nom i profesionalnom planu. To je dovelo do di­skusije o odnosu emancipacije ”odo­z­go” i emancipacije ”odozdo”. Nasuprot Sta­{i­nom stavu da je obnova patrijarhalnih od­nosa u Srbiji povezana sa nametnutom emancipacijom, Neda smatra da u si­tuaciji analfabetizma i nije bilo druge mo­gu}nosti do nametanja emancipacije, pa zato ne treba da se insistira na tom ”na­me­tanju odozgo” kao uzroku slabosti emancipacije `ena u nas. U raspravi se moglo ~uti i mi{ljenje prema kome je dilema ”emancipacija odozgo” – ”emancipacija odo­zdo” – ustvari la`na: ”odozgo” se mo­gu dati zakonski okviri (npr. ravnopra­v­nost u bra~nim odnosima, pravo na ra­zvod, sloboda abortusa, itd.), ali niko ”odo­zgo” ne mo`e nametnuti ravnoprav­nu raspodelu ku}anskih poslova, niko ne mo`e naterati `ene da odbiju tradicionalnu podelu rada i niko – osim porasle sa­mo­svesti ”obi~nih” `ena – ne mo`e na­te­rati mu{karce da se odreknu slobodnog vremena, koje u tradicionalnoj porodici stoji mu{karcu na raspolaganju, kako bi umesto patrijarhalne slobode uspostavio postpatrijarhalnu jednakost u podeli ku­}­nog rada. Kulturne promene veoma su va­`ne u tom pogledu: kada generalni se­kre­tar jedne od najja~ih {panskih sin­di­kalnih centrala (anarhisti~ke orijentacije), pred 2000 ljudi podnosi ostavku na svoju funkciju zato {to vi{e ne mo`e podneti preoptere}enost svoje `ene, koja je usled njegovog anga`ovanja preuzela sve ku}­ne obaveze (a pri tom se niko ne smeje) – onda to pokazuje veliku kulturnu razliku u odnosu na ovda{nju situaciju u kojoj demokrate na javnoj sceni i dalje obi~no raspola`u slobodnim vremenom svojstve­nim tradicionalnom mu{karcu: izlaze, igraju fudbal i tako dalje – a za doma}instvo i decu brine se `ena.

Najve}e protivnice autoritarno-patrijarhalnog poretka su zastupnice `enske solidarnosti. @enska solidarnost se vrlo te{ko posti`e, izme|u ostalog, i zato {to ona pretpostavlja da `ene moraju da se odreknu nekih privilegija koje proizilaze iz njihove podre|enosti (mu{ka za{tita, dru{tveni ugled i tako dalje). To je muko­trpan i spor proces, posebno u sredinama kao {to su na{e, jo{ je te`e na Kosovu i Crnoj Gori, nego u takozvanim razvijenim sredinama. Ali `enska solidarnost je pre­sudna za uspeh emancipacije i su{­tin­ske demokratizacije dru{tva.