Šest godina protesta

Obeležavanje šestogodišnjice našeg osnivanja nema ni slavljenički, ni svečani karakter. Ne samo zato što okolnosti u zemlji u kojoj živimo ne pružaju razloga za to, već i zato što mi odbijamo rituale slavljenja podviga, uključujući i antiratne.

Mnogo puta, tokom ovih šest godina, mislile smo da je najgore prošlo. Međutim, režim u Srbiji koji je proizveo rat na ovom prostoru, ne samo što nije otišao sa vlasti, već se i nadalje održava i hrani stalnim proizvođenjem novih sukoba, huškanjem na mržnju protiv drugih i drugačijih, te još većom bedom stanovništva. Režim koji poseduje ničim ograničenu vlast proizveo je i svoju otvorenu fašističku varijantu, oličenu u šovinističkoj partiji SRS čija nadmoć na ovim izborima nagoveštva fašizaciju Srbije i situaciju koja podseća na Evropu tridesetih godina.

Ratna propaganda, ne samo od strane režima nego i većine opozicionih partija, kontaminirala je svest većine stanovnika/ca u ovoj zemlji. Nadale smo se da je masovnim građanskim protestom, u zimu 96/97, započeo proces denacifikacije i oslobađanja od autoritarnog, nacionalističkog i militarističkog načina mišljenja. Pojavili su se brojni oblici samoorganizovanja građana/ki, inicijative građanske neposlušnosti, štrajkovi za ekonomska i socijalna prava. Međutim, dugotrajni period nacionalističke propagande i prakse ostavio je veoma duboke posledice i pokazao ograničenost promena. Ipak, mi se nadamo da će energija masovnog nenasilnog protesta, bez patronata političkih partija, ponovo oživeti u Srbiji.

Dana 9. oktobra 1991. pokrenule smo javni, nenasilni protest protiv rata, režima u Srbiji, militarizma, kršenja ljudskih, a pre svega ženskih prava. Tokom ovih šest godina protestujemo na ulicama i trgovima Beograda, a to ćemo i nastaviti. Jer:

– Mi ćemo i dalje tražiti odgovornost za rat i ratne zločine. Ovaj režim smatramo odgovornim za njih, a takođe i veliki deo opozicije snosi veliku moralnu odgovornost. Režim u Srbiji još uvek ima teritorijalne pretenzije prema BiH.

– Mi ćemo nastaviti da denunciramo brutalnu policijsku i vojnu represiju koju ova država vrši nad albanskim narodom na Kosovu. I dalje ćemo se solidarisati sa nenasilnim otporom albanskog naroda na Kosovu.

– Nastavićemo da denunciramo rastuću militarizaciju i fašizaciju u Srbiji, ogromne troškove za vojni i policijski aparat što za posledicu ima bedu, represiju i nesreću za građane/ke.

– Želimo da denunciramo i pojačani pritisak koji ovaj režim, preko svojih marioneta i radikalskih fašista, vrši na Crnu Goru da bi uništio već stvorene mogućnosti multietničke tolerancije i započete demokratizacije.

– Podsticaćemo i dalje razvoj civilnog društva, šireći prostor za nenasilne, feminističke, antimilitarističke ideje i inicijative.

Povodom šest godina našeg protesta, organizovaćemo 11. oktobra 1997. u 18h protest na Trgu Republike; u 20h će biti održana promocija filma Žene u crnom u režiji Zorana Solomuna i Helge Reidemeister, u produkciji WDR (Nemačka) u Centru za kulturnu dekontaminaciju (paviljon Veljković).

l NENASILJE l FEMINIZAM l ANTIMILITARIZAM l

su naš izbor

Beograd, 8. oktobar 97. Žene u crnom