dogovor volonterki SOS telefona
1. U POSETE INSTITUCIJAMA I U AKCIJE SOS-a IDU NAJMANJE DVE VOLONTERKE
Događalo se da su predstavnici institucija bili neprijateljski određeni tako da jedna volonterka nije uspevala da izađe na kraj sa njima.
2. ŽENAMA KOJE ZOVU NE DAVATI INFORMACIJE O SVOJOJ PROFESIJI
Odgovarati da smo mi stručne za pitanja muškog nasilja nad ženama. Na SOS-u nismo u funkciji svojih profesija.
3. ŽENAMA KOJE ZOVU NE DAVATI INFORMACIJE O SEBI
Često se dogodi da, želeći da se približimo ženi koja se javlja, kažemo nešto o sebi, npr. da smo išle u istu školu, da smo iz istog mesta itd. Time se narušava anonimnost žene koja zove pa ona može da se povuče bojeći se da će biti prepoznata.
4. NOVINARE, NOVINARKE, FOTOGRAFE I TV EKIPE NE POZIVATI NA SOS
Događalo se da novinarke čitaju naše poruke sa oglasne table tražeći skandalozne teme. Novinarkama dati telefon dežurne koordinatorke za štampu. Slikanje i snimanje za TV i štampu samo van prostorija SOS-a.
5. ŽENE ŽRTVE NASILJA NE POZIVATI NA SOS NA RAZGOVOR
Događalo se da samim dolaskom u naše prostorije ne možemo ništa više pomoći ženi, a da nas to ometa u redovnom radu. Ako volonterka odluči da je neophodan susret, može da ga zakaže u Centru.
6. ŽENE ŽRTVE NASILJA NE POZIVATI KUĆI NA PRENOĆIŠTE
Događalo se da volonterke koje su žene primale kući nisu uspevale da uspostave dobar kontakt jer njima nije jasan naš međusobni odnos, pa su obe strane bivale nezadovoljne. Uvek ima dovoljno novca u kasi za neophodnu jednu noć u hotelu.
7. NIKOM NE DAVATI ADRESU SOS TELEFONA
Radi zaštite volonterki potrebno je da naša adresa ostane u tajnosti.
8. NE RAZGOVARATI SA MUŠKARCIMA KOJI PRIČAJU O SVOJIM SEKSUALNIM PROBLEMIMA
Događalo se da posle ovakvih dužih razgovora muškarac preti da će sačekati volonterku. Prekidati ovakve razgovore sa napomenom da smo služba za žene i decu žrtve nasilja.
9. NE DAVATI TELEFONE VOLONTERKI UOPŠTE
Ovo važi i za muškarce i za žene, tražite njihove brojeve telefona ili da ostave poruku. Ako je poziv od žene žrtve koja ima stalni kontakt sa nekom volonterkom reći joj kada je ona dežurna. Podatak o dežurstvu ne davati muškarcima niti ženama koje nisu u evidenciji (nema je u svesci da je ranije zvala).
10. SVAKA VOLONTERKA IMA PRAVO DA DEŽURA BEZ PRISUSTVA DRUGIH ŽENA
Volonterke koje ne žele da im se dolazi u toku dežurstva jer im to ometa koncentraciju samo treba to da naznače drugim ženama.
11. AKO JE VOLONTERKA SPREČENA DA DEŽURA U ZAKAZANO VREME TREBA DA OBAVESTI DRUGU DEŽURNU ILI KOORDINATORKU ILI DA SAMA NAĐE ZAMENU
Dešavalo se da volonterka neplanirano dežura sama 4 sata, što nije nimalo prijatno.
12. SVAKI OD GORE NAVEDENIH DOGOVORA SE MOŽE PREKRŠITI ALI JE VAŽNO DA SE SVAKO ISKUSTVO I DOGAĐAJ PRENESE OSTALIM ŽENAMA NA SASTANKU SOS KAKO BI BILO DOSTUPNO DRUGIMA
U tom slučaju će druge volonterke imati u vidu različita iskustva kada budu donosile slične odluke.
KOLEKTIV SOS-a
koordinatorke SOS telefona
Rad SOS telefona prate dve koordinatorke SOS telefona. One se biraju na sastancima SOS telefona po principu koncenzusa odlučivanja. Tom prilikom se odredi i vreme trajanja njihovog mandata.
OBAVEZE KOORDINATORKI SOS-a
1. DA PRATI RAD SOS DEŽURSTVA:
– da dežurstvo bude popunjeno nedelju dana unapred
– da proveri da li volonterka zna za sledeći dan i može li da dođe na dežurstvo
– da u slučaju da neka žena otkaže zakazano dežurstvo nađe zamenu (podstiču se volonterke da same nađu zamenu).
2. DA PRIPREMI SASTANKE SOS-a
– da podstakne SOS volonterke da prisustvuju sastanku SOS-a
– da na sastanku SOS-a bude prisutna najmanje jedna koordinatorka – da na početku sastanka:
– pita koja žena vodi sastanak
– koja žena vodi zapisnik
– da predloži dnevni red
– da pita/predloži i ostala tehnička pitanja: (koliko dugo će trajati sastanak, da li se puši, da li se dižu telefoni u kancelariji i sl.).
3. Da ima uvid da su mehanizmi razmene informacije: sastanci; sveske informacija; oglasna tabla (na koju ne stavljati privatne oglase); razgovor sa referentom volonterkom.
Korišćenje ovih mehanizama je korisno za jasnu razmenu informacija koje su vezane za dobro funkcionisanje grupe. (U suprotnom dolazi do uspostavljanja neravnopravnosti među volonterkama, jer neke imaju više informacija, do širenja tračeva i međusobnih povređivanja...).
4. Da podstiče volonterke da obavljaju svoje dužnosti: da upisuju upitnike; da se drže feminističkih principa pri razgovoru na telefonu; da dolaze na sastanke; da ne dovode druge osobe na dežurstva (u prostorijama SOS-a mogu biti samo volonterke SOS-a).
5. Da sarađuje sa drugom koordinatorkom; izdijalogizira probleme međuljudskih odnosa i da zajedno iznesu važna zapažanja na sastanku SOS-a.
sastanci volonterki SOS telefona
Da bi SOS bio dobro organizovan, jedan od važnih oblika rada su sastanci. Sastanci imaju dva cilja:
a) da se razvije feministički kvalitet razgovora na telefonu
b) da se razmene informacije o SOS-u kao organizaciji o projektima i aktivnostima.
A. KONSULTACIJE O SLUČAJEVIMA
Nastavkom obuke volonterki, čitanjem relevantne literature i konsultacijom o slučajevima:
1) volonterka koja želi da se konsultuje o nekom slučaju informiše druge: šta je ženi problem. Ostale volonterke postavljaju samo informativna pitanja: ne daju mišljenja, rešenja, ne presuđuju.
2) šta je volonterka pokušala da uradi: volonterka informiše šta je pokušala tokom razgovora i zašto. Ostale mogu da postavljaju informativna pitanja i da pitaju koje su bile volonterkine ideje i pretpostavke.
3) koje sumnje volonterka ima: volonterka može da objasni koje sumnje i koja pitanja ona sama ima u vezi sa slučajem.
4) ideje/predlozi/sugestije ostalih volonterki: da li neka ima ideje o tome šta bi možda moglo da se uradi ili šta bi više koristilo itd. Volonterka čiji je to slučaj sluša i beleži.
5) reakcije: volonterka može da kaže koje joj se sugestije dopadaju i zašto.
B. SOS KAO ORGANIZACIJA
teme koje povremeno treba da dođu na dnevni red
* finansijski aspekti SOS-a (koliko imamo novca i koje su naše
mogućnosti)
* saradnja sa institucijama
* briga o ličnim osećanjima volonterki: šta je potrebno da bi se
volonterka SOS-a dobro osećala
* informacije o drugim projektima: razvoj, specifični projekti,
informacije kako da se uključiš u projekat, zajednički sastanci itd.
* informacije iz inostranstva (konferencije, tokovi, razvoj)
* kontakt sa medijama
kako voditi sastanke
– Koordinatorke SOS-a su zadužene da pripreme sastanak SOS-a, da obaveste i podsete volonterke za sastanak. Priprema podrazumeva prikupljanje tema za diskusiju i odluka koje treba doneti. Sastanci mogu biti jednom nedeljno ili jednom u dve nedelje – u zavisnosti od dogovora volonterki SOS-a.
– Važno je da makar jedna koordinatorka SOS-a bude prisutna na sastanku. Ona je odgovorna da pre početka sastanka postigne dogovor o pušenju, podizanju telefona i trajanju sastanka (obično je do dva sata) i o ostalim tehničkim pitanjima.
– Koordinatorka otvara sastanak i pita koja će žena da vodi zapisnik, a koja da predsedava. Važno je početi sastanak na vreme, bez obzira da li su sve prisutne.
– Sastancima SOS-a obavezne su da prisustvuju sve volonterke SOS telefona. Ukoliko neka volonterka ne prisustvuje sastancima određeno vreme u skladu sa Statutom SOS-a smatraće se da više nije volonterka.
– Svaka volonterka koja ima nešto da kaže treba da najavi svoju tačku na dnevni red pre početka sastanka. Volonterke imaju pravo i podstiču se da predlože ili da se razmotre određena pitanja, da zatraže potrebne informacije – objašnjenja, u vezi rada na SOS telefonu.
– Predsedavajuća otvara sastanak i utvrđuje broj prisutnih. Predlaže dnevni red, koji se usvaja konsenzusom, mogu se usvojiti i izmene i dopune.
– Prelazi se na diskusiju po tačkama dnevnog reda. Svaka volonterka ima pravo da učestvuje u raspravi. Nijedna nema prava da je prekida u toku diskusije ili na drugi način utiče na njeno izlaganje. Ukoliko su volonterke preopširne predsedavajuća vraća diskusiju na temu rasprave, tražeći da se donese zaključak. Ako nečije izlaganje ima karakter ličnog objašnjavanja predsedavajuća je upozorava i može oduzeti reč. Predsedavajuća upozorava žene da ne govore u isti glas i ne prekidaju jedna drugu. Ona isto tako ima ulogu sažimačice – ona koja nakon dužeg izlaganja sumira problem ili pitanje.
– Odluke bi trebalo donositi konsenzusom. Ovo znači da se odlukom sve moraju složiti. Ako se bilo koja ne slaže sa odlukom, ona se diskutuje sve dok se ne postigne kompromis, ili dok se odluka ne prihvati ili se procedurom nastavlja dok se ne dobije prihvatljivo rešenje. Ako se neka ne slaže sa rešenjem, njena odgovornost je da to iznese na sastanku, a ne da to ponese sa sobom i radi protiv odluke grupe.
No odluke se donose prostom većinom glasova.
– O radu sastanka vodi se zapisnik, što je vrlo značajno. Zapisnik sadrži vreme održavanja sastanka, broj prisutnih. Zatim, dnevni red: kratka uvodna izlaganja po svakoj tačci dnevnog reda: zabeležiti što je više diskusije moguće, naročito činjenice, predlog odluke (ukoliko ima alternativnih tada se unose sve predložene formulacije), tok glasanja. Mora se zabeležiti SVAKI zaključak ili stav, ili lično preuzimanje odgovornosti na sastanku...
– Zapisnik potpisuje predsedavajuća i zapisničarka. Isti se objavljuje najkasnije u roku od tri dana od dana održavanja sastanka u prostoriji SOS telefona ili je sveska zapisnika dostupna svim volonterkama sve vreme.
načini odlučivanja
Demokratsko donošenje odluke može biti:
a) konsensusom: grupa pokušava da dođe do odluke prihvatljive za sve članove.
b) pravilom većine: prihvataju se predlozi sa kojima se složi većina članica.
c) proporcionalnim ishodom: rešenja se raspoređuju u skladu sa zastupljenošću različitih pogleda.
Sada će biti iznete prednosti i mane svake od metoda.
KONSENSUS*
Konsensus naglašava kooperativni razvoj odluke kod članica grupe koje rade zajedno a ne takmiče se međusobno. Kod klasičnog konsensusa diskusija po određenom pitanju traje sve dok sve ne kažu šta imaju, dok se sva neslaganja ne ispitaju u potpunosti i dok sve nisu zadovoljne (potpuna satisfakcija je retka: obično je odluka nešto sa čime svaka "može da živi").
Prednosti
– postoji obezbeđenje od nejednake moći
– potpomaže demokratsko
opredeljenje kroz prihvatanje individualne
autonomije i odgovornosti prema grupi
– fokusira se na održavanje dobrih odnosa unutar grupe
– omogućava da se svaka čuje: fokus je na pažljivom slušanju
– povećava obaveze prema donetoj odluci.
Mane
– postoji strah
(predrasude) od konflikta kojim se može manipulisati
tako što se stalno preti konfliktom
– može dugo trajati dok se sve ne slože
– vreme koje se
provede na postizanju konsensusa po jednom pitanju
može oduzeti vreme od rešavanja nekog drugog problema
– ako konsensus
ne može da se postigne i odluka se odloži za kasnije i
to predstavlja neku odluku (da se održi status kvo)
– nemanje iskustva pogoršava negativna svojstva.
PRAVILO VEĆINE
Po pravilu većine glasa se po datom pitanju i prihvata se onaj predlog koji dobije najveći broj glasova. Postoje različite vrste većina:
h prosta većina: jedan glas više od polovine onih koje glasaju ili od kvoruma (kvorum je minimalan broj ljudi koji je potreban da bi sastanak bio važeći)
h veći delovi, kao tri petine, dve trećine ili tri četvrtine, obično za veoma važna pitanja. (Na pr. u SAD, Ustav se može dopuniti samo dvotrećinskom većinom u oba doma Kongresa i sa tročetvrtinskom većinom svih republičkih zakonodavnih tela.)
h ako postoje više od dva predloga o kojima se odlučuje, moguće je da nijedan predlog ne dobije većinu. Ako nije prihvatljiv najveći broj glasova (plurality), koji je manji od većine glasova, onda se mora pronaći način da se postigne većina.
Prednosti
– ako postoji jasna većina, donošenje odluke će biti brzo
– omogućava donošenje odluke čak i ako se svaka ne slaže
– većine različite od proste većine daju mišljenjima manjine neku moć
– različite većine mogu biti korišćene za različite vrste problema
Mane
– može doći do postojanja permanentne manjine
– grupa se može podeliti u dva ili tri bloka
– može doći
do nadmetanja u diskusiji ako se pobeda većine shvati
kao gubitak manjine
– ne posoji kratkoročna potreba većine da razmotri poglede manjine
– nemanje iskustva pogoršava negativna svojstva
– manje je verovatno
da će prevagnuti one koje su manje fluentne u
izlaganju
– više se ceni efikasnost od ispitivanja svih mogućnosti.
PROPORCIONALNI ISHOD
Proporcionalni ishod je oblik proporcionalnog predstavljanja u kome svako gledište dobija neku zadovoljavajuću pažnju u skladu sa brojem onih koje ga zastupaju.
Prednosti
– institucionalizuje kompromise
– najlakše je kada
odluka može biti podeljena (na pr. raspodela vreme
na ili deljivih resursa)
– posvećuje
se pažnja gledištima manjine čak iako jednoglasnost nije
potrebna
– može se napraviti
kompromis u okviru nekoliko pitanja (na pr. može
se prihvatiti gledište manjine po jednom pitanju u zamenu za prih-
vatanje gledišta većine po drugom pitanju)
Mane
– ima tendenciju da promoviše stalne frakcije
– može biti manipulativno i sporo
– može biti suviše
brzo ako gledišta manjine nisu uzeta ozbiljno od
strane većine.
Bilo da se odluke donose konsensusom, pravilom većine ili proporcionalnim ishodom, neki metod glasanja se mora odrediti.
E. RASPOLOŽENJA KOJA PROMOVIŠU ILI SE PROTIVE KONSENSUSU
Pravilo većine je najpoznatije od svih metoda donošenja odluke o kojima smo govorili. Ali određena negativna svojstva pravila većine, koja smo gore nabrojali, mogu da učine konsensus privlačnim za male grupe. Međutim, konsensus nije za sve grupe.
Evo nekoliko uslova koji potpomažu konsensus:
1. Grupa ima jedinstven cilj.
2. Članice grupe imaju jedinstven pristup moći.
3. Grupa je slobodna od spoljašnje hijerarhijske strukture.
4. Grupa ima vremena da dođe do konsensusa.
5. Članice grupe su zainteresovane za to kako grupa zajedno radi, kao i za to kako grupa odlučuje.
6. Članice grupe su voljne da rade zajedno i veruju jedna drugoj.
7. Članice grupe su voljne da nauče veštine potrebne za komuniciranje, usmeravanje (facilitating) i učestvovanje u dostizanju konsensusa.
Neke uobičajene ljudske osobine koje otežavaju dostizanje konsensusa:
1. nadmetanje
2. nedostatak strpljivog interesa za "druge"
3. glad za tim da se njena ideja prihvati
4. nedostatak jasnoće osećanja
5. strah od konflikta kao opasnog
6. privlačnost oslanjanja na autoritet druge
7. nemanje volje da se ispitaju društvene predrasude.
Na svu sreću neke druge opšte ljudske osobine mogu da nadvladaju ove uobičajene nejasnoće (ambivalences) oko života grupe:
1. želja da se bude kooperativna
2. osećanje uzajamnog poverenja
3. želja da se dele ideje
4. zainteresovanost za svoja sopstvena osećanja i za osećanja drugih
5. vrednovanje konflikta kao načina da se reši (working through) neslaganje
6. veće zadovoljstvo u partnerstvu nego u dominaciji.
Grupe mogu da odluče da koriste kombinaciju konsensusa i pravila većine, pogotovu kada se konsensus ne može lako postići po pitanjima koja zahtevaju brzu odluku.
F. KOMUNIKACIJA
Grupe funkcionišu demokratski kada je svaka govornica u stanju da izrazi svoje poglede i da bude saslušana. Kada se izražavaju različiti pogledi, naročito oni koji su suprotni, dobro je obezbediti da se oni izlažu naizmenično jer je tako veća verovatnoća da će se oni i "čuti". Kada učesnica raspravlja sa mišljenjem kome se suprotstavlja, dobro je da se diskusija odnosi na samo mišljenje, a ne na osobu koja ga zastupa i da se odvoji sadržaj od ega. Aktivno slušanje svih iznetih mišljenja i želja da se nađu oblasti slaganja, a ne insistiranje na tačkama neslaganja mogu voditi ka demokratskijoj komunikaciji.
Priručnik Mreže žena Istok-Zapad
Prevela Kaća Jeremić