ŠTA ĆE BITI SA MNOM
Za
Erosa Alezija
Zašto se
sećam ili samo lepih ili samo ružnih stvari
Kad se
sećam ružnih nije mi teško
Kad se
setim lepih, teško mi je
Svako
jutro kad se probudim, uvek u isto vreme
Pomislim
Šta će
biti sa mnom
Danas
Uopšte
Događaji
koje pamtim uvek su drukčiji u mojim pričama
Moje
priče su i meni zanimljive
Moje
priče potresaju druge ljude
Moje
priče podsećaju ljude na same sebe
Ali su
sve manje moje, te priče
Ja bez
mojih priča ne znam ko sam
S mojim
pričama sam zbunjena
Ako
prestanem da izmišljam priče
Ne znam
šta će biti sa mnom
Ne znam
zašto se plašim zato što ne znam šta će biti sa mnom
Ja
uživam u osećanju neizvesnosti
Osećanje
neizvesnosti je za mene jedino osećanje života
Življenje
života
Svakog
živog pitam
Reci mi:
šta će biti sa mnom
Uglavnom
mi svi odgovaraju
Ti si
O.K.
Ti si
baš kao takva O.K.
Zamolila
sam da mi bace I Džing
Da ga
zamole
Da mi
objasni
Šta će
biti sa mnom
I Džing
je rekao: Glodanje, Grom
I Džing je
zatim rekao: Rasturanje, Napredak
Imam
neodređen utisak da znam nešto preciznije
Šta će
biti sa mnom
27.
avgusta 1988. nije kao 8.8.88.
Četiri
osmice kao četiri bela konja
Kič
zaprega ludih kočija ka provaliji
Te noći
sam sanjala da sam rodila ružno dete
Od
nepoznatog oca
Iz
nepoznate veze
Plod mog
straha i pedantne, marljive utrobe
Mene
prorođaj nije boleo
Bolelo
me je sve ono što je usledilo
Odgovornost,
Zapostavljenost, Umor, Starenje, Praznina
Posle
rađanja ljubav iščezne
Ostaje
definisan obris ljudskog bića
Koje je
sada na redu da umre
Samo je
pitanje kada, zdravlja, vitalnosti
Strpljivog
čekanja
Ja sam
se odmah predala u ime mog naslednika
Pri tom
sam samo cinično konstatovala
Da sam
lepša od njega
No
kasnije sam shvatila da nisam
Da je on
lepši od mene, da sam ga iz majčinske ljubavi
Potcenila
Kako
onda da se ne pitam: šta će biti sa mnom
Svi su
primetili da moj odnos prema porodu
Nije
zavijen ni u šta prijatno
Da
dužnost majke nije prirodna pojava, biološka
Da ja
nisam biološka majka
Da ja u
stvari jesam samo biološka majka
Izvesna
pitanja mogu se postavljati
I
postavljaju se
U
beskraj
Pepeljuga
je imala sreću
Da baš
njen princ nađe izgubljenu cipelicu
I da
cipelicu niko drugi
Na belom
svetu
Ne može
da obuče
Ništa
manju sreću u životu ni ja ne očekujem
Očekujem
još veću
U
suprotnom
Ne bih
bila skromna
Bila bih
glupa
Neprekidno
u mojoj glavi nešto kljuca
Kao
golubovi na limenom simsu
Čulo
zvuka mi je najfiniji deo tela
Samoća
kao neizvesnost
Plaši me
i privlači
Najviše
liči na življenje života
Takva
mora da je i blizina smrti
Prethodi
joj dah usamljenosti
Lica oko tebe postaju nametljive senke
Što te nepotrebno štite
Uzaludno
Sebično
Jer oni tebe sahranjuju radujući se sopstvenom preživljenju
Čak i
rođena majka
Šta god
kazala
Šta god sa
sobom učinila
U
ludnici, ili u dvorcu
Osetiće
oštar proboj ponosa
Moje
telo preživelo je telo koje je proizvelo
Osetiće
i stid
Ne zbog
ponosa
Već zbog
nekvalitetnog ploda
Možda će
zato u ludnicu, ili smrt
Ali ne
verujte pogrebima
Moje
babe su decu rađale i sahranjivale
Ne
očekujem ništa bolje ni od roditelja
Oni decu
pre svega sahranjuju živu
A potom
dugo nad otvorenim grobom kukaju
Kuknjava
im život omogućava
Ništa
bolja nisam ni ja
Bolja
sam jer sam gora
Život
bih dala za svog sina
Dala sam
mu bezgraničnu slobodu koju ne treba
Lišavajući
se odgovornosti
Dala sam
mu oca, nasleđe, nasledstvo koje ga tlači
Omogućila
sam mu da sve napusti
Uvek mu
dajem sve za pravo i nudim novac
Jednom
kao dete zamolio me je
Mama
istuci me kao sve mame
Nemoj sa
mnom da razgovaraš
Pružila
sam mu svoje znanje umesto da mu ga uskratim
Stekao
je moje prijatelje besplatno
U životu
ništa nije morao
Ne znam,
često se pitam, šta će biti s njim
Kako
uspeva da se u životu održava
Bez mog
straha, moje ljubavi i pravog vaspitanja
Ali on
ima nešto
On mene
voli
Zato što
zna da
„Ako već
ljubav ne može da bude obostrana
Gospode,
neka ja budem taj koji više voli“
On decu
neće imati
On se ne
pita šta će s njim biti
Jer on,
kao što rekoh
Decu
neće imati.
Sad kad
znam šta će biti sa mnom
Pitam se
šta će ljudi oko mene
Od toga
napraviti
Pitam se
Ko je
onaj čovek što kupuje redovno
Hleb u
dragstoru
Ima
blizu četrdeset godina
I jako
mi se dopada
Pitam se
Zar ovaj
umor
Zar ova
nelagodnost koju nazivam strah
Zar su zaista nevidljivi
Jedino
što me vreba
Jedino
što me ugrožava
Jedino
čega se još uvek ne plašim
Zove se
kraj
Srušila
sam sve otežavajuće okolnosti do sopstvene smrti
Preskočila
prepreke koje život čine
Minirala
mostove s drugim bićem
Isključila
mogućnost zavaravanja institucijama:
Brak,
ljubav, prokreacija
Smrt je
tu
U mom
domu
Viri
kroz špijunku
Ja
zvonim i čekam da mi otvori
Ona se
nećka,
Nije mi
vreme
Već
poluvreme
U mom
domu ima i drugih stvari
Konačnih
Od
knjiga do svakodnevnih briga
Ima i
ljubavi, ima i braka
Postoji
čak i jedno dete
Al’ ta
smrt
muškog
roda
kao
neznanac s veknom hleba iz dragstora
Iznela
je
iz mog
doma
Sve
ukrase
Jedan po
jedan
Svaki
komad nameštaja
Koji je
ostao
Smrt je
preživeo
I
označava
Život
Ja ne
želim da umrem
Pijem
vino
I pušim
ako treba
Al’
čuvam svoje telo
kao oči
u glavi koje više nemam
U glavi
mi ostade još samo praznina
Vreme i
prostor
Ja ne
želim da umrem
Nit’ je
smrt po mene došla
Ona samo
živi sa mnom
Ja je
čuvam da me ne dira
ja je
volim da me ne bi poželela
Ja ne
želim da umrem
Niti je
moja smrt nešto izvesno
Izvesno
je jedino
da ja
trenutno živim
Toliko
ali toliko ima stvari
U koje
ljudi mogu da poveruju
Zauvek
Da zbog
njih ginu i veruju i ginu
Zna se
da je čovek na višem stupnju od mrava
Ali kad
ujutru
Pored
sebe ugledam
Onu istu
kap krvi od sinoć
Shvatim da se krv uvek i samo
uzaludno proliva
Shvatim da je znanje obmana
Skromnost posedovanje
Ljubav lažiranje
Laž ljubavisanje
Imala sam jednu mačku
volela je sve najbolje
Sve dok jednog dana
bolji dom nije zaslužila
Njena lepota i njena hrabrost
Veliki k’o kuća
Vladali su mojim svetom
Njene oči zelene
Njeni brci oštri
Kad nestade beše trudna
Gotovo mi laknu
od njenih porođaja, od njenih zahteva
Od njenih beskrajnih
Frktanja
Sad je tol’ko toga prošlo
Zaboravih na sve
Sem onoga za šta ranije i ne znah da postoji
Jedna od tih stvari
Je i greda
greda razvrata i svemirskog nereda,
Pored mora, pored rupe
Daleko, daleko, od mogućnosti
I opet ne znam šta će sa mnom biti.
 |
 |
 |