NAJCEŠCA PRAVNA PITANJA I ODGOVORI

1.    Vec nekoliko godina trpim nasilje od strane partnera sa kojim nisam vencana, iako živimo zajedno. Nedavno sam se vratila kod roditelja, ali me on i dalje uznemirava, cak i na poslu, pa se plašim otkaza. Da li sud može da mu zabrani da dolazi u moju firmu?

Porodicnim zakonom, koji se primenjuje od jula 2005. godine, kod nas su uvedene mere zaštite od nasilja u porodici. Zakonom je propisano ko se smatra clanovima porodice, što se pored supružnika ili bivših supružnika, odnosi i na decu i roditelje, lica koja žive ili su živela u istim porodicnom domacinstvu, vanbracne partnere, cak i bivše. Stoga cinjenica da se Vi i Vaš partner nikada niste vencali, iako ste živeli zajedno, nije prepreka da ovu zaštitu ostvarite. Jedna od zaštitnih mera jeste i zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada clana porodice, kao i zabrana približavanja na odredenoj udaljenosti. Ove mere zaštite mogu trajati najviše godinu dana, ali se mogu produžavati sve dok razlozi ne prestanu. Kako biste ostvarili ovu zaštitu, potrebno je da sudu podnesete tužbu radi odredivanja jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici.

2.    Koje su zakonske mere kojima se može spreciti fizicko ili emotivno nasilje nad detetom? Da li u takvim slucajevima postoji mogucnost i da se jednom od roditelja oduzme pravo da se stara o detetu?

Svako nasilje u porodici, a narocito nasilje nad decom, krivicno je kažnjivo. Krivicni zakonik predvida odgovornost za ovakvo ponašanje kroz krivicno delo zapuštanje i zlostavljanje maloletnog lica i krivicno delo nasilje u porodici koje se odnosi i na relacije izmedu roditelja i dece. Za ova krivicna dela predvidene su, u zavisnosti od težine, zatvorske kazne do jedne, tri, pet ili u najtežim slucajevima do osam godina zatvora. Pored krivicno pravne odgovornosti, Porodicni zakon poznaje i institut potpunog ili delimicnog lišenja roditeljskog prava. U najdrasticnijim slucajevima, roditelj se može lišiti roditeljskog prava, ukoliko zloupotrebljava ili grubo zanemaruje dužnosti iz sadržine roditeljskog prava. Tužbu za lišenje roditeljskog prava mogu podneti dete, drugi roditelj, javni tužilac i organ starateljstva što znaci Centar za socijalni rad. Ipak da napomenemo da su slucajevi potpunog lišenja roditeljskog prava vrlo retki u našoj sudskoj praksi.

3.    Posle pet godina braka, odnosi izmedu mene i supruga su se pogoršali. Pored stalnih svada, on je poceo celu platu da troši van kuce, a meni nedostaju osnovne stvari za domacinstvo. Pre pola godine ostala sam bez posla. Da li u slucaju razvoda imam pravo da tražim izdržavanje dok ne pronadem posao?

Supružnik koji nema dovoljno sredstava za izdržavanje, a nesposoban je za rad ili je nezaposlen, ima pravo na izdržavanje od drugog supružnika srazmerno njegovim mogucnostima, osim ako bi to predstavljalo ociglednu nepravdu za drugog supružnika. Pravo na izdržavanje možete ostvariti podnošenjem posebne tužbe ili u okviru tužbe za razvod braka. Ovakva vrsta zahteva može se ostvariti, prema odredbama Porodicnog zakona, tokom trajanja braka ili najkasnije do zakljucenja glavne rasprave pred sudom u bracnom sporu. Izuzetno, tužbu radi izdržavanja može podneti i bivši bracni supružnik koji iz opravdanih razloga nije podneo ovaj zahtev u bracnom sporu, najkasnije u roku od jedne godine od dana prestanka braka, samo ukoliko su uslovi za izdržavanje postojali u vreme kada je brak prestao i još uvek postoje.

4.    Interesuje me da li se u postupku za razvod braka utvrduje ko je kriv za razvod braka. Pored toga, da li je tacno da je sporazumni razvod moguc samo ako se sa suprugom dogovorim oko imovine?

Naše zakonodavstvo u porodicno pravnoj materiji ne poznaje pojam krivice u postupku za razvod braka. Samim tim, u sudskom postupku u kome se brak razvodi, ne utvrduje se „krivica“ jednog od bracnih supružnika koja je eventualno dovela do razvoda. Prema odredbama Porodicnog zakona, svaki supružnik ima pravo na razvod braka ako su bracni odnosi ozbiljno i trajno poremeceni ili ako se objektivno ne može ostvarivati zajednica života supružnika. Postupak za razvod braka može se pokrenuti podnošenjem tužbe za razvod braka nadležnom sudu, ili podnošenjem pismeno zakljucenog sporazuma o razvodu. Novi Porodicni zakon kao novinu uveo je pravilo da sporazum o razvodu obavezno sadrži i pismeni sporazum o vršenju roditeljskog prava i pismeni sporazum o deobi zajednicke imovine. Dakle, ukoliko želite se sa suprugom razvedete sporazumno, morate biti saglasni ne samo ko ce vršiti roditeljsko pravo i starati se o detetu, vec i kako cete podeliti svu imovinu koju ste stekli u toku trajanja vaše bracne zajednice.

5.    Sa svojim partnerom živim vec cetiri godine u njegovom stanu, koji smo zajedno opremili. Uskoro planiramo da zajedno kupimo veci stan i da se vencamo. Da li se imovina stecena u  vanbracnoj zajednici tretira isto kao stecena u braku? Da li je tacno da se i kod nas sada može zakljuciti bracni ugovor?

Na imovinske odnose vanbracnih partnera primenjuju se shodno odredbe Porodicnog zakona koje važe i za imovinu bracnih supružnika, pa tako imovina koju su vanbracni partneri stekli radom u toku trajanja zajednice života u vanbracnoj zajednici predstavlja njihovu zajednicku imovinu. Pri tome, zakon vanbracnu zajednicu odreduje kao trajniju zajednicu života žene i muškarca izmedu kojih nema bracnih smetnji. Ukoliko planirate vencanje, Porodicni zakon omogucava supružnicima ili buducim supružnicima da svoje imovinske odnose na postojecoj ili buducoj imovini mogu urediti bracnim ugovorom. Ovaj ugovor mora biti zakljucen u pismenom obliku i overen od strane sudije, koji je dužan da supružnicima procita ugovor i upozori ih da se njime iskljucuje zakonski režim zajednicke imovine.