|
OBLICI SEKSUALNOG NASILJA •Silovanje od nepoznatog muškarca
•Silovanje na ljubavnom sastanku
•Silovanje od strane poznanika, prijatelja, komšije…
•Silovanje u braku
•Silovanje u ratu
•Pokušaj silovanja
•Seksualno uznemiravanje ili ucenjivanje na poslu, u školi, na fakultetu, na ulici, u prevozu…
•Incest nad detetom od strane odrasle osobe od poverenja i autoriteta
•Seksualna zloupotreba dece za snimanje pornografskih slika i filmova, prodaja i podvođenje dece
•Seksualna trgovina ženama
•Seksualno iskorišćavanje žena kroz prostituciju, pornografiju i seksualno ropstvo
REAKCIJE POSLE PRETRPLJENOG SILOVANJA: U krizi svaka različito reaguje. Važno je da znate da su emocije posle preživljenog seksualnog nasilja normalna reakcija na nenormalni događaj – seksualno nasilje. Prva faza: NEPOSREDNO REAGOVANJE -reakcija na preživljeni strah od smrti
-šok i neverica-osećanje straha, krivice, bespomoćnosti, poniženja, stida, ljutnje na sopstveno ponašanje
-gubitak: samopouzdanja, poverenja u ljude oko sebe, osećanja kontrole nad životom, osećanja sigurnosti
-nagle promene raspoloženja, plač, ćutanje, razdražljivost
-telesne reakcije: promena apetita, sna, koncentracije, seksualne želje, odnosa prema svom telu
-dve vrste emotivnih reakcija: ekspresivno (potreba za pričanjem ili plakanjem) i kontrolisano (potreba za ćutanjem ili uzdržanošću)
Druga faza: REORGANIZACIJA / ADAPTACIJA -pokušaj izbegavanja misli i osećanja povezana za traumatski događaj, pokušaj oslobađanja od strepnje i nespokojstva
-izbegavanje mesta i ljudi koji podsećaju na događaj
-racionalizacija, “nije to tako bitno”, tvrđenje da je ceo događaj zaboravljen, privid isceljenja
-međutim u ovoj fazi najčešće i dalje postoje: osećanja depresije, povlačenje, strahovi, noćne more, flašbekovi, nedostatak poverenja u druge
Treća faza: OPORAVAK -mogućnost da se priča o posledicama traume na naš život
-povezivanje strahova sa traumatskim događajem
-postepeno preuzimanje kontrole i osećanja bezbednosti
-povratak osećanja normalnost
-smeštanje krivice u počinioca/nasilnika
-ispoljavanje ljutnje i besa
| Svaka faza je korak ka razrešavanju posledica seksualnog nasilja |
ŠTA MOŽETE UČINITI ZA SEBE: U prvom trenutku: Važno je da budete na mestu i sa ljudima gde se osećate sigurno. Dok razmišljate da li ćete podneti prijavu protiv počionica, važno je da odete na lekarski pregled, zbog vidljivih ili nevidljivih povreda. Dugotrajno: Važan je svaki pokušaj uspostavljanja kontrole nad sopstvenim životom. Donošenje vlastitih odluka kod god je to moguće podstiče jačanje i ponovno uspostavljanje bezbednosti, samopoštovanja i integriteta. Odlučite kada ćete i kome ispričati šta vam se dogodilo. Važno je da u te osobe imate poverenja. Čak i donošenje malih, svakodnevnih odluka pomažu vam u procesu oporavka. Vodite brigu o svom zdravlju. | VAŽNO JE DA VERUJETE SEBIda ste uradile sve što je u vašoj moći da preživite i da niste krive |
NEKOLIKO ISTINA O SILOVANJU -žena nije kriva
-žene ne žele silovanje i ne izazivaju silovanje
-sramota silovanja je nasilnikova sramota
-činjenica da to niste hteli je suprotstavljanje silovanju
-silovanje nije posledica impulsa niti nekontrolisanih nagona, nego je unapred isplanirani čin nasilja
-žene najčešće poznaju nasilnike (u 80% slučajeva)
-silovatelji su obični muškarci svih društvenih slojeva, obrazovanja, nacionalnosti, rase, invaliditeta
-istraživanja su pokazala da silovanje nije proizvod mentalnog poremećaja
-društvo svojim predrasudama održava seksualno nasilje
-žene još uvek nemaju adekvatnu podršku u većini institucija
-silovanje je zločin
Prijavite seksualno nasilje:
Odsek za seksualne delikte SUP Beograda, ulica 29. Novembra 107:011/3292-622- lokal 3541 – dežurni telefon za seksualno nasilje (24h)011/2682-522-Institut za sudsku medicinu- pregled, potvrda o telesnim povredama
|
