|
Žene pišu svoja iskustva Ispovest žene, 23god. Anu su udali kada je imala 17 godina za muškarca u svojim kasnim tridesetim. On je bio policajac u jednom mestu u Srbiji. Prvih par nedelja je bio ljubazan i dobar. Ali ubrzo nakon venčanja počeo je da tuče Anu i to se redovno dešavalo u narednih 9 godina. Ovo je zapis njene priče. Morala sam da spavam u kućama drugih ljudi, da bih izbegla da me prebije kad dodje kući. Bežala bih sa svojim ćerkama. Mnogo puta sam izbegla njegove udarce. Prosto ne znam kako sam još uvek živa. Kada nisam htela da legnem sa njim, jednostavno me je silovao... Kad bi došao kući pijan, tukao me i radio sa mnom šta je hteo. U početku sam mu se suprotstavljala, ali šta sam mogla protiv čoveka koji je bio jači od mene? Govorio mi je: “Glupačo, vidi kakva si”. Tada sam se osećala još glupljom. Mislila sam, zar sam stvarno toliko glupa? Na kraju sam to prihvatila kao da je to tačno, jer posle odredjenog vremena izgubite osećaj sebe... uništio me je fizički i psihički. Kad bi me tukao, moje ćerke bi se umešale i tada bi ih on u besu bacao tamo-amo, a to me bolelo više nego kad je mene udarao. Jednom, dok sam se oporavljala, jer me pretukao i oko mi je bilo modro i nateklo, moja ćerka mi je prišla i rekla “Mama, ličiš na strašilo” i počela je da plače. To me jako povredilo. Njeno jecanje i gorčina koju je osećala boleli su me više nego udarci. Bio je toliko ljubomoran, a moja baka bi govorila: “Ako ostaneš sa njim, staviće ti na oči kao konju …”. Nisam smela da pogledam nikog na ulici, nisam imala prijatelje. Majka mi je govorila: “Zar misliš da si jedina koja tako živi?” Rekla mi je da ga ne napuštam, a svekrva mi je, takodje, rekla da moram da trpim. ”Moraš da održiš brak, ti si njegova žena i on je otac tvoje dece.” Jednom sam se obratila policiji za pomoć, ali pošto je on policajac, takođe, odmah su ga pustili i dovezli su ga nazad do kuće. Tog puta je razvalio vrata. Nakon toga, nisam znala šta da radim. Osećala sam se zarobljenom, u zatvoru iz kog ne mogu da pobegnem… Posle batina, uvek se kajao i molio da mu oprostim, kupovao mi je poklone i tada bi uvek govorio: “Oprostimi mi, to se neće više nikad ponoviti”, ali ponavljalo se. Tada bi moja baka govorila:
“Dete, šta će ti bonbone u paklu?”
“ Bila sam zlostavljana i izdata. Ali dođe trenutak u životu kada moraš da napraviš ključnu odluku da li ćeš da pustiš da se tvoj identitet centrira oko tebe žrtve, i da li ćeš da živiš život pun gorčine, sumnjičavosti i nepoverenja, ili ćeš da se pitaš da li hoćeš da budeš neko drugi. Tada ćeš shvatiti da ono što je loše nikada neće biti ispravno, da se ono što se dogodilo nikada neće prebrisati. Moraš da odlučiš da li možeš da se pomakneš odatle, da bi se nešto veće moglo roditi. ”
Iv Ensler
Cepia Collea Posle nekog vremena naučišsuptilnu razlikuizmeđu držati se za ruke i okovati svoju dušu u lance.I naučišda ljubav ne znači oslanjati se na nekogaI da imati društvo ne znači sigurnost.I počinješ da učišda poljubci nisu ugovorii da pokloni nisu obećanja.I počinješ da prihvataš svoje porazeSa podignutom glavom i očima koja gledaju napred.Sa lepotom ženeA ne sa tugom deteta.I naučiš da stvaraš svoje puteve iz ovog trenutkaJer je sutrašnjicaSuviše neizvesna za planoveA budućnost ponekad propadneNa sred puta.Posle nekog vremena naučišDa i sunce isprži ako tražiš suviše mnogo.Tako, sadiš svoju sopstvenu baštuI ulepšavaš svoju sopstvenu dušuUmesto da čekašDa ti neko donese cveće.I naučišDa stvarno možeš da izdržišI da si stvarno jakaI da stvarno imaš svoju vrednost.I naučiščak i sa doviđenja, ti učiš.
Postojalo je doba kada nisi bila ropkinja, zapamti to. Sama si hodala, smejala se, hrabra. Kažeš da si sve to zaboravila, ali seti se... Kažeš da nema reči kojim bi opisala to doba. Kažeš da ga nije ni bilo. Ali seti ga se. Pokušaj da ga se setiš. Ako to ne uspeš, izmisli ga.
Ispovest devojke koja je tri puta preživela silovanje
S. Dimitrijević,10.2.2006. Izgubila sam nevinost u 16-toj godini, 2000-te. Na najgori mogući način. Pogodite na koji?! ... Dala sam izjavu, ali nisam imala snage da se borim. Nisam uspela. Još sam bila (i ostala) epileptičarka. Ali, sebi sam se zvaetovala da ću od tad (2000-te) JA gaziti, JA iskorišćavati i Ja ostavljati muškarce, bili oni O.K. ili ne. Duboko razočarana u život (kako bih se osećala?!) krila sam očaj, gušila suze i tugu u sebi, godinama sakupljajući deliće svog raspršenog života. Ispunjavala sam obećanje sebi: imala sam nekoliko veza, i bez obzira kakvi su bili prema meni, dobri, zli, razumni, NE. Nedovoljno da im verujem. Lagala sam da ih volim i seksulano i svakako ih iskorišćavala. Ali, nijednog bivšeg nisam prevarila sa drugim (dobro, jesam jednog – zaslužio je). Ja nisam neverna – ne, nego samo ih zaludim, slatkim lažnim rečima, ostavim, povredim i – jačala sam. Ali ne dovoljno. Ona bol bi malo uminula i – ništa više. To se ne zaboravlja!Vratila sam samopouzdanje uz pomoć SOS centrića, koji, na žalost, više ne postoji. Bol je jenjavao, ali ja sam opet ojačala. Ali nisam zaboravila. Bilo je užasno. Ponovo sam silovana početkom ove godine. Tri puta od drugog, još goreg zločinca – em silovao, em me je pokrao! Ali, pomakla sam unapred – prijavila sam silovatelja i lopova. Dala izjavu. Opet – neuspeh. A on je „otperjao. Obratila sam se Ženskom Centru. Pritekle su mi u pomoć i to sam i očekivala – i to sve mi puno znači. I značiće mi – zauvek.Opet – treći agresor, primitivac, prepotentni gad. Prvi put – nisam uspela, drugi put – malo sam pomakla, ali opet nisam uspela. Ali, treći put – iako sam dugo tolerisala, protiv svoje volje (bio je grub, znate muški ego!) – treći put sam uspela! Bez policije, bez agresije – već čistom željom za uspehom. Poslušavši savet prave prijateljice učinila sam svoje delo na svoj način. Izglumila sam epinapad dok mi je „njegov ponos“ bio u ustima (trebala sam mu ga odgristi). Pukao mi je film. On se udaljio i uplašio. Izglumila sam nervni slom, i da, uzela sam nož kao da ću iseći vene. Naravno, nisam to namerila da uradim! On je naseo! To, ja sam reskirala, ja sam stvorila pakao, ja sam izglumila nervni slom, a on ga je doživeo, zaista. Uplašen, kao kukavica (to i jeste!) otperjao je! Čim me je odvela hitna. On brine za mene... hahaha! Gde ti je sada agresivnost, „frajeru“. Sumnjam da će se treći zločinac usuditi da mi skoro zakuca na vrata. On je ipak kukavica ispod maske bahatog i prepotentnog „frajera“, „opasnog tipa“... Ponosna sam što sam treće zlostavljanje uspela da pobedim, i to sama. Te večeri, sama, sa njim. Inače, to ne bih uspela nikako bez psihoterapija u Ženskom centru, bez podrške prijateljica iz Centra i Ažina, i bez slušanja reči i saveta psihoterapeutkinje. Ja sam pomakla, ja sam se suprotstavila zločincu; rekla sam NE; Ja sam stvorila pakao; Ja sam zločesta devojka. JA SAM USPELA
- Olivia
Stvorila sam zlatni bedem zagrlivši sebe, o koji se odbijaju negativne sugestije i emocije u vidu strela koje odlaze u prazan prostor. Taj bedem propušta samo pozitivne misli i osećanja u mene.
Olivija Encantadora
11.10.2006
Kada sam saznala da sam teško bolesna, prvo sam bila u stanju šoka. Kada sam se pribrala, počela sam svoju bitku za život, a pošto nisam uspela da pobedim bolest, sada bodim novu bitku. Borim se i dalje ali negiram njeno postojanje i gledam da umanjim bol kao njenu posledicu i od tada život gledam drugim očima i trudim se da sebi ugodim u svakom pogledu, u svemu i verujte mi živim lepše, bogatije, zadovoljnija sam sobom i dobijam mnogo više ljubavi i svega drugog jer sve vreme ovoga sveta sam poklonila sebi i onima koji to zaslužuju. Sreća je u nama samima, i niko nam je neće pokloniti ako nismo uporni i ako ne znamo šta hoćemo u životu
|
