STATUTARNE ODREDBE

o zabrani diskriminacije studenata/studentkinja u visokoškolskim ustanovama

Član xx
Pod diskriminacijom se podrazumeva svako pravno ili faktičko, neposredno ili posredno razlikovanje, privilegovanje, isključivanje ili ograničavanje studenata/ studentkinja, na otvoren ili prikriven način,  koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, socijalnom, nacionalnom ili etničkom poreklu, jeziku, klasi, nacionalnoj pripadnosti, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, postojanju senzornog ili motornog hendikepa, bračnom stanju ili drugim ličnim svojstvima, koje ima za cilj ili posledicu da oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda u visokoškolskoj ustanovi.

Član xxx
Visokoškolska ustanova osniva Odbor za zaštitu od diskriminacije.

Član xxxx
Pravilnikom o zabrani diskriminacije studenata/studentkinja u visokoškolskoj ustanovi bliže se uređuju:

• zabranjeni oblici diskriminacije;
• nadležnost i delokrug Odbora za zaštitu od diskriminacije i njegova unutrašnja organizacija;
• postupak za utvrđivanje diskriminacije i
• mere koje se mogu izreći u slučaju utvrđivanja diskriminatorske radnje odnosno postupka.

P R A V I L N I K

o zabrani diskriminacije studenata/studentkinja u visokoškolskoj ustanovi -

I  OSNOVNE ODREDBE

Načelo jednakosti

Član 1.
Svi studenti i studentkinje u visokoškolskim ustanovama i jedinicama u sastavu visokoškolske ustanove (u daljem tekstu: visokoškolskoj ustanovi) su jednaki/e i uživaju jednak položaj i jednaku pravnu zaštitu  bez obzira na lična svojstva.

Zabrana diskriminacije

Član 2.
Diskriminacija po bilo kom osnovu u visokoškolskim ustanovama je zabranjena i kažnjiva.

Pojam diskriminacije 

Član 3.
Pod diskriminacijom se podrazumeva svako pravno ili faktičko, neposredno ili posredno razlikovanje, privilegovanje, isključivanje ili ograničavanje studenata/ studentkinja, na otvoren ili prikriven način,  koje se zasniva na rasi, boji kože, precima, socijalnom, nacionalnom ili etničkom poreklu, jeziku, klasi, nacionalnoj pripadnosti, verskim ili političkim ubeđenjima, polu, rodu, seksualnoj orijentaciji, imovnom stanju, rođenju, genetskim osobenostima, zdravstvenom stanju, postojanju senzornog ili motornog hendikepa, bračnom stanju ili drugim ličnim svojstvima, koje ima za cilj ili posledicu da oteža, ugrozi, onemogući ili negira priznanje, uživanje ili ostvarivanje ljudskih prava i sloboda.

Visokoškolske ustanove i zaposleni u njima ne smeju vršiti diskriminaciju prema studentima/studentkinjama naročito u vezi sa:

1. uslovima za prijem i za odbijanje prijema u ustanovu;
2. uslovima i mogućnostima pristupa obrazovanju;
3. uslovima i mogućnostima pristupa prostorijama i zgradama visokoškolskih ustanova i opremi istog/sličnog kvaliteta;
4. dostupnošću jednakih nastavnih programa, jednakih ispita i nastavnog osoblja koje ima kvalifikacije istog nivoa;
5. dostupnošću nastavnim materijalima i učilima;
6. uslovima za isključenje iz procesa obrazovanja, naučnog rada i stručnog usavršavanja;
7. načinom pružanja usluga i davanja pogodnosti i obaveštenja;
8. ocenom znanja i vrednovanjem postignutih rezultata;
9. uslovima za sticanje stipendija, kredita i drugih vrsta podrške za školovanje i studije;
10. uslovima za profesionalno usmeravanje, stručno usavršavanje i sticanje diploma;

Oblici diskriminacije

Član 4.
Diskriminacija podrazumeva i svako podsticanje i/ili navođenje na diskriminaciju, kao i pomaganje u diskriminatornom postupanju prema studentu/studentkinji u visokoškolskoj ustanovi.

Neposredna diskriminacija je svako nepovoljnije postupanje prema studentu/ studentkinji ili grupi studenata u odnosu na drugog studenta/studentkinju ili grupu u istoj ili sličnoj situaciji, zbog njihovog ličnog svojstva.

Posredna diskriminacija je primena neutralne politike, zakona i mera prema određenom studentu/studentkinji ili grupi studenata, koja proizvodi ili može proizvesti štetnu posledicu po studenta/studentkinju kao pojedinca ili grupu studenata.

Pojam grupa studenata koristi se rodno neoutralno i označava muške, ženske i mešovite grupe studenata.

Afirmativna akcija

Član 5.
Ne smatraju se diskriminacijom ni povredom načela jednakih prava u visokoškolskoj ustanovi posebni propisi i mere, kriterijumi i ponašanje privremenog karaktera, doneti ili preduzeti radi otklanjanja neravnopravnosti u praksi i ostvarivanja jednakih mogućnosti.

Mere afirmativne akcije iz stava 1. ovog člana mogu trajati samo do otklanjanja postojeće neravnopravnosti.

Naročito teški oblici diskriminacije

Član 6.
Na visokoškolskoj ustanovi, posebno je zabranjeno:

1.nasilje, eksploatacija, izražavanje mržnje, omalovažavanje s obzirom na lično svojstvo
studenta/studenkinje;

2. seksualno ucenjivanje i uznemiravanje studenta/studentkinje;

3.izazivanje, podsticanje, raspirivanje neravnopravnosti, mržnje, razdora, netrpeljivosti s obzirom na lično svojstvo studenta/studentkinje i

Politika jednakih mogućnosti i tretmana

Član 7.

Visokoškolske ustanove su obavezne da vode aktivnu politiku jednakih mogućnosti.

Politika jednakih mogućnosti je obaveza visokoškolske ustanove da sprečava i uklanja nejednak tretman, otklanja prepreke ostvarivanju ravnopravnosti i garantuje uslove za jednaku zastupljenost studenata i studentkinja u svim oblastima akademskog života.

II ODBOR ZA ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Odbor za zaštitu od  diskriminacije

Član 8.

Ovim Pravilnikom, bliže se uređuje nadležnost i delokrug Odbora za zaštitu od diskriminacije (u daljem tekstu Odbor).

• Odbor za zaštitu od diskriminacije u Visokoškolskoj ustanovi se sastoji od pet članova-članica.
• Ovlašćeni predlagači za četiri člana/članice Odbora su Senat i studentski parlament.  
• Dva člana odbora predlaže Senat, dva studentski parlament, a peti član Odbora je rektor/rektorka date visokoškolske ustanove.
• Članove/članice odbora koje predlaže Senat i studentski parlament imenuje Savet visokoškolske ustanove.
• Članovi/članice odbora biraju se za period od godinu dana, izuzev rektora-rektorke visokoškolske ustanove, koji-a obavlja funkciju člana Odbora za vreme trajanja funkcije.
• Odbor je dužan da podnosi godišnje izveštaje o radu Senatu.
• Rad Odbora je javan, osim kada Odbor odluči drugačije zbog osetljivosti samog postupka.

Veće Odbora

Član 9.

Veće Odbora je telo Odbora koje odlučuje po podnetoj prijavi.

Veće se sastoji od tri člana izabrana od strane članova Odbora.

Odbor određuje Veće za svaku podnetu prijavu.

Sekretar/ka Odbora

Član 10.

Odbor za zaštitu od diskriminacije ima sekretara/ku koji/a obavlja stručne poslove iz nadležnosti Odbora i Veća.

          Sekretar/ka:

1)     prima prijavu za diskriminacionu radnju ili postupak;

2)     vodi evidenciju o podnetim prijama i izrečenim merama;

3)     priprema materijale za sednice Veća i Odbora.

4)     upućuje pozive za javnu raspravu utvrđenu ovim pravilnikom i

5)     obavlja druge poslove u skladu sa ovim pravilnikom.

III POSTUPAK  PRED VEĆEM I ODBOROM

ZA ZAŠTITU OD DISKRIMINACIJE

Stranke u  postupku i podnošenje prijave

Član 11.

Stranke u postupku su student/studenkinja odnosno grupa studenata koja smatra da je prema njoj izvršena diskriminacija ili organizacija koja ima aktivnu legitimaciju za pokretanje postupka (u daljem tekstu: podnosilac/podnositeljka prijave) i lice protiv kojeg je prijava podneta.

Prijavu za diskriminacionu radnju ili postupak (u daljem tekstu prijava) u visokoškolskoj ustanovi može podneti lice koje ima status studenta/studentkinje ili je taj status imalo u trenutku kada se navodna radnja ili postupak diskriminacije dogodio. Prijavu može podneti i registrovana studentska organizacija.

Prijava se može podneti protiv nastavnog osoblja i zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, protiv studenata, kao i protiv rukovodstva ustanove.

Prijava se podnosi u pisanom obliku, ili usmeno na zapisnik u prostorijama Odbora za zaštitu od diskriminacije.

Kada se podnosi u pisanom obliku prijava se podnosi na adresu Odbora za zaštitu od diskriminacije.

Sve visokoškolske ustanove dužne su da u svojim prostorijama na vidnom mestu postave obrazac prijave kao i izvod iz ovog Pravilnika koji reguliše postupak podnošenja prijave.

Sadržina prijave

Član 12.
Prijava mora da sadrži:

1)     ime i prezime oštećenog/e;

2)     ime i prezime lica na koju se prijava odnosi i njena funkcija,

3)     naziv i adresa visokoškolske ustanove na kojoj je došlo do radnje odnosno postupka koji ima odlike diskriminacije,

4)      precizan opis ponašanja za koje oštećeni/a smatra da je diskriminatorsko (datum, mesto, okolnosti, što precizniji opis fizičkih ili verbalnih diskriminatorskih postupaka itd.);

5)     imena eventualnih svedoka/svedokinja, ako postoje i ako su poznati oštećenom/oj;

6)     datum podnošenja prijave;

7)     potpis podnosioca/podnositeljke.

Rok za podnošenje prijave

Član 13.
Prijavu je moguće podneti u roku od godinu dana od trenutka izvršenja diskriminatorne radnje.U slučajevima naročito teške diskriminacije Veće koje postupa može prihvatiti i prijavu stariju od jedne godine, ali ne stariju od dve godine od trenutka izvršenja diskriminatorne radnje.

Odlučivanje po prijavi

Član 14.
Odbor po primanju prijave, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 7 dana od dana prijema prijave, mora doneti odluku da li se prijava odbacuje ili uzima u razmatranje.

Odluka o odbacivanju prijave se donosi kada podneta prijava ne poštuje pravila obrasca. Odbačena prijava se vraća podnosiocu/podnositeljki uz pouku kako da podnose prijavu po pravilima obrasca.

Po podnetoj prijavi odlučuje Veće.

Veće se sastoji od tri člana/članice izabrana/e od strane članova Odbora.

Veće, bez odlaganja, a najkasnije u roku od 7 dana od dana od prihvatanja prijave, pokreće postupak za utvrđivanje diskriminacije.

Veće je dužno da prijavu dostavi licu protiv koje se ona podnosi.

Lice protiv koje je prijava podneta ima pravo da u roku od 15 dana dostavi odgovor na prijavu.

U odgovoru na prijavu potrebno je navesti sve dokaze i svedoke koje osoba namerava da upotrebi prilikom svoje odbrane.

Teret dokazivanja na licu protiv koje je prijava podneta.

Lice protiv koje je podneta prijava može u odgovoru na prijavu zatražiti da Veće održi usmenu raspravu radi izvođenja dokaza o diskriminatornom ponašanju.

Ako je zatraženo održavanje usmene rasprave, Veće je dužno da zakaže raspravu u roku od 15 dana od dana prijema odgovora na prijavu.

Na raspravu se pozivaju stranke u postupku i upozoravaju se da na raspravi podnesu sve dokaze, odnosno da na raspravu dovedu sve svedoke ili veštake čiji iskaz nude za dokaz svojih tvrdnji.

U slučajevima kada Veće proceni da, zbog težine diskriminatornog ponašanja, suočavanje može ostaviti teže posledice po podnosioca/podnositeljku, Veće može odlučiti da se podnosilac/podnositeljka oslobodi suočavanja.

Naknadno uključivanje novih svedoka i dokaza nije dozvoljeno, osim ako su u pitanju potpuno noveokolnosti ili činjenice za koje je stranka u postupku saznala nakon početka postupka.

Veće je dužno da utvrdi da li je postojala diskriminacija u roku od tri meseca od pokretanja postupka.

Veće dostavlja svoju odluku strankama u postupku i instituciji u kojoj radi osoba protiv koje je podneta prijava.

Odluka mora biti obrazložena.

Mere koje se mogu izreći u slučaju

 utvrđivanja diskriminacije

Član 15.

 Ukoliko se utvrdi da je došlo do diskriminacije, Veće može izreći sledeće mere:

1)     opomenu;

2)     javnu osudu;

3)     javnu osudu pred raskidanje radnog odnosa odnosno isključenje studenta sa visokoškolske ustanove.

Prigovor na odluku Veća

Član 16.

Na odluku Veća, stranke imaju pravo prigovora Odboru u roku od 15 dana od dana prijema odluke.

Odbor rešava po prigovoru u punom sastavu.

U prigovoru se mogu iznositi nove činjenice i dokazi ako stranka u postupku učini verovatnim da je za te činjenice saznala po zaključenju usmene rasprave pred Većem, odnosno da je dokaze pribavila ili da su oni nastali po zaključenju usmene rasprave pred Većem.

Veće koje postupa i Odbor u postupanju u pojedinačnim pravnim stvarima primenjuju pravila parničnog postupka, ako ovim pravilnikom nije drukčije određeno.

Odluka Odbora

Član 17.

          Povodom sprovedenog postupka po prigovoru, Odbor može, svojom odlukom: potvrditi odluku Veća, preinačiti odluku Veća ili je ukinuti.

Mera izrečena od strane Veća, odnosno potvrđene od strane Odbora čine sastavni deo dosijea nastavnog osoblja i zaposlenih na visokoškolskim ustanovama, studenata/studentkinja i rukovodstva ustanove.

Ukoliko se dokaže da je došlo do diskriminacije i izrekne jedna od predviđenih mera, lice za koje je utvrđeno da je vršilo diskriminaciju se izuzima iz svih oblika nastavnog procesa koje uključuju diskriminisano lice (ispiti, testovi provere znanja, vežbe i slično).

Mera izrečena u odluci Veća, stupa na snagu protekom roka za podnošenje prigovora.

Mera izrečena/potvrđena u Odluci Odbora po podnetom prigovoru, stupa na snagu danom donošenja odluke Odbora.

Završne i prelazne odredbe

Član 18.

Ovaj pravilnik stupa na snagu danom donošenja.