Zaključci sa stručnih sastanaka održanih od 10. do 24.10.2006.g. 

Stručnim sastancima pravnika zaposlenih u Gradskom centru za socijalni rad u Beogradu, prisustvovalo je ukupno 64 učesnika/ca, od kojih 54 pravnika/ca i 4 ostalih zaposlenih u GCSR, 3 pravnika/ca opštinskih službi pravne pomoći, profesorka fakulteta, Predsednica Odbora za ravnopravnost polova Narodne skupštine i pravnica-volonterka u Odboru. 

Od svih prisutnih 54 su bile učesnice ženskog pola a 10 učesnika muškog, 26% ima manje od 5 godina radnog iskustva, 16% između 5-10, 16% između 10-15, 14% između 15-20 i 28% sa više od 20 godina radnog iskustva.  
Prvi deo sastanka koji su vodili/e predstavnici/ce opštinskih javnih tužilaštava u Beogradu, a čiji je cilj bio da se pravnicima/cama približi sadržina i dokazi krivične prijave za krivično delo nasilje u porodici i druga srodna krivična dela, kao što su oduzimanje maloletnog lica i nedavanje izdržavanja, ocenjen je kao primenjiv (86%), delimično primenjiv (12%) i neprimenjiv (2%).  

Uočeno je da u stavovima beogradskih tužilaštava nema velikih razlika. Krivične prijave za nasilje u porodici se procesuiraju po hitnom postupku, priimenjuje se institut odloženog krivičnog gonjenja za krivično delo nedavanje izdržavanja, bez obzira da li je pokrenut postupak izvršenja ili ne, s tim da npr. IV tužilaštvo traži da izdržavanja nije davano u min roku od 3 meseca, dok ostala tužilaštva taj zahtev ne postavljaju. III tužilaštvo uz obavezu plaćanja dugovanog iznosa alimentacije, obavezuje učinioce i na uplatu iznosa od 20.000,00 din. u humanitarne svrhe. 

Ohrabrujuće deluju izjave predstavnica I i V tužilaštva da će se na prvom sledećem sastanku svih zaposlenih u tužilaštvu razmatrati pitanje istovremenog pokretanja krivičnog postupka i postupka za izdavanje mera zaštite.

Što se tiče pokretanja krivičnog postupka za kršenje mera zaštite, V opštinsko tužilaštvo je procesuiralo jedan takav slučaj koji je okončan pravnosnažnom osuđujućom presudom.

Zadatak da približe pravnicima/cama specifičnosti uloge CSR kao stranke u postupku po Porodičnom zakonu, sa posebnim akcentom na pisanje tužbi i preciziranje tužbenih zahteva kada su u pitanju mere zaštite, habitatio, izdržavanje, lišenje roditeljskih prava i privremene mere, poveren je advokaticama AŽC-a. I ovde je interesantno bilo pitanje određivanje visine izdržavanja, naročito u slučajevima kada je roditelj nezaposlen/a.

 Izvršavanje, tj. neizvršavanje sudske odluke o izdržavanju je od strane pravnika/ca CSR uočeno kao problem kod odobravanja materijalne pomoći, jer samo postojanje presude o alimentaciji isključuje mnoge samohrane roditelje koji, zbog neefikasnosti izvršnog postupka, ta mesečna sredstva imaju samo ’’na papiru’’. 

Advokatice su pravnicima/cama ukazale na mogućnost potraživanja alimentacije kada je dužnik izdržavanja u inostranstvu i to preko Ministarstva finansije i ekonomije RS.

 Učesnici/ce su ocenili/le izlaganje advokatica AŽC-a kao primenjivo (75%) i delimično primenjivo (25%).

Kako bi na konkretnom primeru pravnici/ce mogli/e da testiraju svoja znanja, AŽC je zamolio sudije da sastave 3 različita zadatka kako bi pravnici/ce CSR po grupama pisali/e tužbe za izdavanje mera zaštite, izdržavanje i lišenje roditeljskih prava. Ovakvu vrstu zadataka učesnici/e su ocenili/e kao primenjivu (90%) i delimično primenjivu (10%). 

Kroz analizu tužbi i postavljenih tužbenih zahteva sudije su pojašnjavale specifičnosti svakog instituta i ukazivale na najčešće propuste u pisanju tužbi iz porodično-pravne oblasti. U pogledu tužbenih zahteva, koje su advokatice AŽC-a postavile u skladu sa stavom prof. dr Nevene Petrušić, sudije beogradskih opštinskih sudova ipak stoje na stanovištu da bi ih trebalo precizirati u skladu sa zakonskom formulacijom. 

Sudije su savetovale da se iz razloga hitnosti i jednostavnije procedure, postupci za izdavanje mera zaštite pokreću samostalno. 

Uočene su velike razlike u stavovima sudija po pitanju određivanja dozvoljene udaljenosti kod mera zaštite zabrane prilaska i pristupa. Sudija g-đaTatjana Jeremić je iznela zauzet stav sudija II suda da je dovoljna razdaljina od 100m, dok sudija g-đa Mirjana Ristović, iz V suda, stoji na stanovištu da je razdaljina od 1000m nedovoljna u ovakvim slučajevima. 

Kolizija Porodičnog zakona i Zakona o izvršnom postupku uočena je kod odluka kojima se jednom roditelju nalaže da nešto učini. U Porodičnom zakonu u čl. 272 st. 3 je izričito navedeno da će ’’sud narediti da se dete odmah vrati roditelju’’, a Zakon o izvršnom postupku propisuje rok od 3 dana. U praksi II i V suda se pokazalo da se po Rešenjima kojima su nalagane predaja ili vraćanje deteta roditelju koji samostalno vrši roditeljsko pravo u roku ’’odmah po prijemu’’ odmah i postupalo, bez potrebe za prinudnim izvršenjem. 

 Izneseni su stavovi sudija po pitanju privremenih mera. Najspornije je bilo pitanje izdavanja mera zaštite kao privremene mere. Izuzetak od stava skoro svih sudija beogradskih sudova koje su mišljenja da takva privremena mera nije u skladu sa zakonom, predstavlja stav sudije IV suda g-đe Lovorke Stojnov koja je donosila mere zaštite i kao privremene mere. Interesantno je da je prva odluka i stav Vrhovnog suda Srbije po pitanju mera zaštite upravo vezana za donošenje jedne privremene mere ovakve sadržine, kojom je Vrhovni sud razrešio ovu dilemu. 

Diskutovano je i o položaju CSR kao stranke u postupku. Zaključeno je da stručni izveštaji CSR u tim slučajevima ne mogu da predstavljaju osnov za donošenje sudske odluke, već je sud u obavezi da imenuje drugu institutciju u svojstvu veštaka. Time se dolazi i do drugog problema, troškova veštačenja, ali i troškova postupka u celini, koje snosi CSR. Budući da za ovu godinu u budžetu Gradskog centra za socijalni rad nisu opredeljena materijalna sredstva za sudske troškove, predlog je da Predsednici/e sudova u okviru svojih mogućnosti odobre CSR oslobođenje od plaćanja parničnih troškova dok se ova situacija ne razreši.

Sugestije, komentare i objašnjenja sudija učesnici/ce su ocenili/le kao primenjive (83,6%), delimično primenjive (14,4%) i neprimenjive (2%). 

U pogledu stručnih sastanaka u celini, učesnici/ce su ocenili/le:  

Vanja Macanović, koordinatorka projekta
Autonomni ženski centar Beograd
Program razvoja dobrih praksi u oblasti nasilja u porodici
tel: 011 2687 190,
e-mail: Ova adresa je zaštićena od robota. Potreban vam je Java-skripta da bi ste je videli.